Београдска берза тридесет месеци од почетка трговања акцијама

Трговина се (тек) захуктава

- Дневно заказано најмање десет трговања акцијама

- Годину дана од почетка трговања обвезницама Републике Србије

- Југ Србије у запећку интересовања

После тридесет месеци од почетка, трговање акцијама на Београдској берзи се,
с правом се може рећи, захуктава. У календару Београдске берзе свакодневно
је заказано најмање десетак трансакција, за преко 350 еминената заказано је
трговање, а од почетка трговања акцијама до краја септембра било је заказано
трговање акцијама 272 еминента. До недавно трговање акцијама појединачних
еминената заказивано је месечно, али због повећане ликвидности појединих
акција, трговања се сада заказују и на сваке три недеље.

Повећању посла на Београдској берзи, свакако, допринело је и трговање
обвезницама Републике Србије за измирење дуга по основу старе девизне штедње,
које траје већ годину дана. Прва година трговине овим обвезницама обележена
је константним порастом обима промета и броја трансакција и повећањем броја
брокерских кућа које учествују у овом трговању.

Чињеница је, међутим, да и даље има противљења одвијању трговина акцијама
искључиво преко Београдске берзе. На питање ко и зашто поставља питање места
трговања или коме смета организовано тржиште. Гордана Достанић, директорка
Београдске берзе одговара:

- Реч је о онима који не желе тржишну утакмицу, конкуренцију, и који желе да
нешто купе испод објективне вредности, или да продају изнад ње. Ту су и они
који изван јавне утакмице желе да стекну већински пакет акција, било да у
јавност не желе због ниске цене коју нуде или да се у јавности не зна шта су
купили. И на крају, ту су и људи из разних професија, који за послове
преноса власништва могу добро да зараде, а по природи свог посла не могу
заступати клијенте у трговини на берзи.

Иначе, највише еминената хартија од вредности којима се трговало на
Београдској берзи, јесте из Београда и Војводине. Југ Србије увелико
заостаје, не само зато што је и иначе ова делатност у повоју, већ и стога
што је приватизован тек незнатни део предузећа.

Тако, рецимо, акције Предузећа "Механизација" у Нишу ни прошлог месеца нису
биле интересантне купцима, али није било ни продаваца. За понуђене акције
пиротског "Благоја Костића" није било интересената, а продат је део
понуђених акција куршумлијске "Планинке". У стању статуса кво налазе се и
акције сурдуличког "Зидара", "Радана" у Печењевцу и пиротског "Пиротурса".

Н.С.

---

Имовински спорови на релацији Београд-Загреб

Каква је судбина српске имовине у Хрватској?

- Сплитска "Слободна Далмација пише да ће се Хрватска тек сада да сретне са послецицама због поступања са имовином СФРЈ

ЗАГРЕБ, (Танјуг) - Хоће ли Хрватска морати да
плати одштету за отуђена одмаралишта предузећа и других правних
лица из Србије и Црне Горе јер су се и поред тога што је Сабор још
у септембру 1996. озаконио међународни споразум о нормализацији
односа између Хрватске и тадашње Савезне Републике Југославије, по
коме свака уговорна страна гарантује једнаку правну заштиту имовине
физичких и правних лица која имају држављанство, односно седиште
на подручју друге уговорне стране, српско-црногорска одмаралишта у
Хрватској продавала све до фебруара 2002.

Најављено утужење

Како извештава "Слободна Далмација", Србија и Црна Гора су
пре петнаестак дана хрватској влади поставиле захтев за повратком
имовине, а прекјуче је најављено утужење Хрватске пред
међунаодним судом. Тај потез последица је уредбе тадашње хрватске
владе из 1991. којом је забрањено располагање некретнинама правних
лица бивше СФРЈ, дакле предузећа, органа и институција СФРЈ.
Наредне године доноси се акт о забрани располагања и преузимања ср
едстава одређених правних лица на територију Југославије, а
запослени у предузећима и другим правним лицима са седиштем у
Србији и Црној Гори могли су да прогласе раднички савет и донесу
одлуку о регистрацији новог хрватског предузећа и равноправно
учествују у приватизацији или се спојити с неким друштвеним
подузећем и тако се приватизирати. Оно што није претворено,
пренесено је у власништво државе Хрватске и дато Хрватском фонду за
приватизацију (ХФП) да тиме управља. Имовину Србије и Црне Горе ХФП
је имао право продати или дати у закуп. на основу општинских пописа
одмаралишта на њиховом територију, ХФП је израдио каталог са 350
објеката из Србије и Црне Горе на Јадрану с процењеном вриједности.
Пописали су се и станови друштвених предузећа Си ЦГ које су
користили радници њихових представништава. Носиоци станарског права
могли су да откупе станове према хрватском закону, па је до истека
његова важења откупљено 400 стамбених јединица. Одмаралишта су
књижена као имовина Хрватске, а након тога продавана, што је био
случај с највећим делом њих, тако да је остало непродато само 90
мање атрактивних некретнина. Хрватски сабор није ратификовао уговор
о сукцесији, за разлику од осталих земаља наследница, а комисија
Хрватске и СРЈ није се састала од напада НАТО савеза на Србију и Црну
Гору. Податак о укупној вредности предузећа као и о заради од
њихове продаје непознат је, иако у ХФП-у процењују да је вредност
хрватске имовине у Србији већа него српске у Хрватској, али да
Србија има далеко више приватних објеката (викендица) у Хрватској,
Србија и Црна Гора нису подржавиле хрватску имовину на својим
територијама, и она није развучена и уништена као у Хрватској,
кажу у ХФП-у додају да продата имовина неће моћи да се врати,
па ће се државе договорити о начину компензације.

Залог пет милијарди долара

Вања Билић, помоћник министарке правосуђа, тврди да нема
никаквих законских претпоставки да се имовина некадашњих друствених
предузећа Србије и Црне Горе врати јер је нема у земљишним
књигама, а питање је хоће ли Сабор икада да ратификује Споразум о
нормализацији односа који садржи и тачку "Г". То је став да ће
признати права "на покретну и непокретну имовину која се налази у
некој држави следници на коју су грађани или друга правна лица СФРЈ
имала право на дан 31. децембра 1990. и биће заштићена и враћена
од те државе у складу с утврђеним стандардима и нормама
међународног права без обзира на националност, држављанство, место
боравка или пребивалишта тих лица. "Било какав наводни пренос права
на покретну и непокретну имовину учињену након 31. децембра 1990. и
закључен под присилом биће неваљан и ништаван", наводи уговор.
Једино се зна да ће имовина да буде предмет међународне арбитраже,
али је сада прерано претпостављати како ће то питање да се реши.
Правни експерти тврде да ће Хрватска тек сада да се сретне с
болним последицама због поступања с имовином република СФРЈ које
није покривено адекватним законима и међународним правом, а врло је
могуће да штету од таквих политицкцих одлука опет покрију хрватски
порески платише, било надокнадом штете посредством државног
буџета или поновном санацијом банака јер су сва продана
одмаралишта под хипотеком која досеже пет милијарди долара. Осим
одмаралишта, ту су и пословни простори у Загребу и другим градовима
чији су се нови власници на основу њих задужили за милионе евра,
пише "Слободна Далмација".

---

Александар Влаховић, министар за привреду

Приватизација не зависи од евентуалног пада владе

* Приход од приватизације 1,2 милијарде долара

* За две године приватизовано 900 предузећа

БЕОГРАД, 12. октобра (Танјуг) - Српски министар за привреду и
приватизацију Александар Влаховић оценио је да евентуални пад владе
неће угрозити, а ни зауставити, изузетно успешан процес
приватизације који се у Србији одвија од 1. јануара прошле године.

"Било која влада да дође наставиће успешан концепт
приватизације, а све ове садашње приче су предизборна кампања и
политичка обећања која се неће остварити", рекао је Влаховић.

У разговору са новинаром Танјуга министар је изнео оцену да
би било "не само економски, већ и политички сулудо мењати нешто
што је добро", јер је, према његовим речима, приватизација толико
ушла у нашу привреду да је постала "незаустављив процес који не
зависи од пада владе или његовог опстанка на садашњој функцији".

Влаховић је подсетио да је на почетку рада министарства за
привреду и приватизацију било доста повике да се поништи све што је
до тада било урађено.

"Ми смо тада рекли да треба испитати и открити евентуалне
злоупотребе, поништити оно што није било у складу са претходним
законом, а да оно што је урађено по прописима мора остати, јер
представља светињу која се зове приватна својина", рекао је он.

"Када би сада неко рекао - од мене све почиње - то би
изазвало ризике који би довели до несагледивих последица, јер онда
овде више нико не би инвестирао", нагласио је Влаховић.

Досадашњи резултати приватизације су такви да се ниједна
земља у региону не може похвалити нечим сличним, рекао је
министар, оцењујући да су ти ефекти, мерено по свим релевантним
критеријумима, бољи и од оних постигнутих у Чешкој, Пољској,
Мађарској...

"Приход од наше приватизације је 1,2 милијарде долара за
годину и девет месеци, а Мађарска је за 10 година остварила шест
милијарди долара, и то заједно са продајом тамошњих јавних
предузећа", упоредио је Влаховић, додајући да је у Србију до сада
ушло 15 мултинационалних компанија, док се у другим земљама то
дешавало тек у трећој, четвртој или петој години транзиције, и то
углавном кроз "гринфилд" инвестиције.

Осим тога, за мање од две године у Србији је приватизовано
више од 900 предузећа, каже Влаховић, додајући да је, притом,
било бројних покушаја стварања афера, како од економских, тако и
политичких фактора у земљи.

"Они су зарад сопствених, дневнополитичких или
ситносопственичких интереса, били у стању да занемаре стратешки
интерес државе", истакао је министар.

Што се тиче општих политичких тензија у Србији, Влаховић
је оценио да то није добро за приватизацију, посебно у периоду када
се реализују веома осетљиви пројекти економске транзиције.

---

Министар Ђелић затражио већу штедњу у здравству

За веће плате - мање запослених

* Како смо кренули ударићемо директно у зид, јер не може, јаре и паре,
истакао Ђелић

БЕОГРАД, 11. октобра (Танјуг) - Републички министар
финансија Божидар Ђелић затражио је данас од директора
здравствених установа у Србији да хитно предузму мере рационализације
и штедње, које укључују и најболнију меру смањивања броја
запослених.

На састанку с директорима у Скупштини Србије, Ђелић је
нагласио да су плате запослених у здравству расле највише и најбрже
у земљи. У овој години повећане су 12,5 одсто, а од јануара 2001.
реално за 100 одсто, односно 160 одсто номинално.

Коментаришуће преговоре о зарадама с два репрезентативна
гранска синдиката, који треба да се наставе у понедељак, Ђелић је
рекао да је влада у границама могућности буџета понудила по три
одсто повећања за октобар и новембар, а онда ће, с тако увећаном
основицом, почети преговори за 2004.

"Ако се дода још и корекција коефицијената, неће бити пара
за друге потребе. Реците је ли то мање лекова и апарата или више
пореза, јер не може и јаре и паре. Како смо кренули, ударићемо
директно у зид најкасније у јуну идуће године", упозорио је министар
финансија.

Он је додао да је здравство пре три године затечено у
великом степену пауперизације, односно осиромашења, па је и
повећање зарада кренуло с ниских грана. Иако га је влада сврстала
међу приоритете, трошкови за здравство ће у наредној години морати
да се смање.

Говорећи о финансирању здравствених установа у складу с
оквирима економске и фискалне политике утврђених у Меморандуму о
будзету за 2004, Ђелић је казао да ће расположива средства бити
мања јер више неће бити великих приватизација, а уместо
међународних донација могу се очекивати само кредити.

Ђелић је посебно нагласио да је здравство прегломазан
систем са више од 140.000 запослених, при чему је број специјалиста
пет до шест пута већи него лекара опште праксе, а продуктивност
појединих специјалиста седам до десет пута мања него у земљама у
окружењу.

Према његовим рецима, број запослених у здравству је у овој
години повећан за 15 одсто, па ће убудуће директори за свако ново
запосљавање, на одређено или неодређено време, морати да траже
сагласност Министарства здравља и Министарства финансија и да
размотре могућност да се смањи и број запослених на неодређено
време.

Ђелић је, такође, обавестио директоре да ће у
предстојећем уговарању цена здравствених услуга за 2004. годину
добити "пријатељску помоћ Министарства финансија, у виду
инструкција и методологије како да се тај будзет боље уради".

"Ово је последњи моменат да се ствари ускладе са реалношћу
земље и морамо знати праве цифре да бисмо то могли да урадимо. Због
тога смо вас замолили да за овај састанак на дискети припремите
прецизне податке о броју и структури запослених и то није никакво
шпијунирање нити ми изагравамо полицију", рекао је Ђелић.

---

У стравичном масакру јуче у Центру БИА на Тргу радничких савета

Полицајац убио четворо и ранио тројицу колега

* Владан Ровчанин, радник центра БИА Ниш, убио је четворо својих колега и тешко ранио тројицу

* На улазу у зграду Позоришта лутака Ровчанин је пред запањеним пролазницима "докрајчио" једног од рањених колега и мирно сачекао долазак полиције

* "Младићу гледај своја посла" - саветовао пролазнику који је пришао да
помогне једном од рањених

У стравичном злочину који је јуче око 8.00 изјутра потресао центар Ниша, у
просторијама Центра Безбедносно-информативне агенције Ниш, на Тргу радничких
савета у згради у којој се налази и Позориште лутака, убијене су четири и
тешко рањене три особе. У крвавом походу Владана Ровчанина (32), оперативног
радника Центра БИА на пословима за Косово и Метохију, животе су изгубиле
његове колеге Радоје Новићевић (49) из Приштине, начелник Одељења БИА за
Косово и Метохију, његов заменик Момчило Момчиловић (41) из Приштине и
њихове колеге Томислав Драговић (41) из Грачанице и Ана Радуловић (27) из
Приштине. Сви убијени осим Драговића, који је живео у Прокупљу, живели су и
радили у Нишу. Том приликом хицима из аутоматског оружја марке "хеклер"
тешко су рањени и Небојша Васић (38) из Грачанице, Раде Аксић (39) из
Приштине и Славиша Дерикравић (38) из Приштине.

Из зграде у којој је Ровчанин пуцао на колеге једва да су се чули пригушени
пуцњи. Да се нешто страшно дешава, постало је јасно тек када је тело једне
од жртава испало кроз прозор на спрату и пред запањеним пролазницима ударило
у бетон код самог улаза. Убрзо је стигла полиција и блокирала цело подручје
Трга.

Шта се тачно дешавало у просторијама истуреног Одељења за Косово и Метохију
Центра БИА и како је дошло до тога да Ровчанин потегне оружје на људе са
којима је до јуче радио, засада је прекривено велом тајне. Према незваничним
подацима, први рафали чули су се око 8.00 сати тога јутра. Део запослених
истрчао је из просторија и потражио спас у фоајеу Позоришта лутака. Док је
Ровчанин пуцао на колеге, једна од жртава, Момчило Момчиловић, покушао је да
побегне кроз прозор на спрату. Док се несрећни мушкарац придржавао за клима
уређај постављен на спољној страни зграде, Ровчанин је пуцао у његовом
правцу. Момчиловић је изгубио равнотежу и пао на бетон до улаза у зграду и
повредио обе ноге. Према речима очевидаца, неколико тренутака касније из
зграде је изашао и Ровчанин.

- Један од младића који се ту затекао пришао је да помогне човеку који је
лежао на земљи. Из зграде је изашао наоружани мушкарац, после смо чули да се
зове Ровчанин. Младићу се представио као полицајац и рекао му да се удаљи и
гледа своја посла. Затим је хеклер уперио у човека на земљи који је још
показивао знаке живота и испалио још један рафал - прича један од очевидаца.

Целом догађају присуствовали су и људи који сваког јутра на Тргу продају
воће и поврће. Скамењени, гледали су шта се дешава.

- Из зграде се ништа није чуло. Тек када је запуцао ту на неколико метара од
нас, видели смо шта се дешава. Нисмо знали шта да радимо. Човек са оружјем
је био блед и деловао је потпуно смирено. Рекао је да се не плашимо и да нам
неће ништа - прича једна од продавачица.

Ровчанин није покушао да побегне. Мирно је сачекао полицију и предао оружје,
тврде очевици.

Мотиви овог несвакидашњег злочина засада нису познати. Незванично се прича
да је Ровчанин, који је иначе у БИА радио на пословима за Косово и Метохију,
последњих неколико месеци показивао знаке нервног растројства. Прича се и да
је требало да добије отказ и да је због тога претио колегама да ће их,
уколико се то деси, побити. Ниједна од ових прича, међутим, засада није
званично потврђена.

О.Б.

---

Хоће ли Србија на председничким изборима одлучивати и о државним знамењима

Имамо заставу и грб, а ко' да немамо

Усред политичких загревања за предстојеће председничке изборе, док су се
евентуални учесници на њима пресабирали да ли ће и кога кандидовати за челну
функцију у држави Србији, из једне од чланица владајуће коалиције
(либерали) стигла је помало стидљива најава да би уз председничке изборе
могао да буде расписан и референдум о државним инсигнијама - застави, грбу и
химни. Најаву је саопштио портпарол либерала. Без обзира што се након ње
нико касније из коалиције ДОС-а није огласио поводом тога и такав,
вероватно, "пробни балон" био је довољан да политички аналитичари причу о
грбу и застави уткају у предстојећу изборну: почев од процена да би
евентуални референдум могао да владајућој коалицији послужи као средство за
мотивацију бирача да изађу на изборе, како би они успели, па до констатација
да је реч о практичном потезу да се једним ударцем убију две муве.

Без обзира на актуелну изборну пручу Србија, Србија и Црна Гора, односно
некадашње Југославије, имају дугу и помало необичну скаску о државним
знамењима. Када је реч о државним знамењима Србије, треба рећи да она осим
"Боже правде", једине мелодије прихваћене, никада није имала званичну химну,
иако је било више покушаја да се она добије конкурсом. Деведесетих година,
омдах после увођења вишестраначког система, било је предлога да то буде чак
и "Марш на Дрину" Станислава Биничког, ваљда као пандан француској
"Марсељези". Покушавало се и са Доситејевом "Востани, Сербие", као и песмом
"Ој, Србијо, мила мати", али ништа од свих тих покушаја није уродило плодом.
Мелодија "Боже правде" је увек била и поред залагања дела тадашње опозиције
некако у запећку, вероватно због још свеже поделе на "четнике" и
"партизане". Званична аргументација била је да је Србија република, те да не
иде да се у химни као једном од државних инсигнија помињу крунисане главе.

Са заставом смо већ стајали боље, али ни ту није ишло глатко. Југославија и
Србија биле су последње државе некадашњег социјаличког система које су са
својих застава уклониле петокраку. Тренутно је спорно, да ли постојећој
застави треба додати грб, а ако треба који би то грб био. Према најавама
задужених за ову проблематику, уколико српска застава добије грб, могао би
то да буде онај обреновићевски из 1882. године. Но и ту би могао да искрсне
проблем јер тај грб, будући да је Србија у то време била монархија, изнад
двоглавог орла такође има круну. Да ли ће, уколико се прихвати овај предлог,
грб ићи у својој интегралној верзији или без круне - тек треба да се види.
Са заставом и грбом државне заједнице ствари су још компликованије. Будући
да је Србија и Црна Гора нешто између конфедерације и функционалне
федерације може се догодити да и њена застава буде суи генерис. Наиме,
уколико се догоди да застава Србије и Црне Горе буде у варијанти са
грбовима, може се догодити да то буде застава са два грба - српским
двоглавим орлом и црногорским лавом.

Ако се свако буде држао свога, да ли то значи да би застава била и
различитих боја јер Црногорци инсистирају на својој плаветно плавој, иако су
заставе ових република у бившим Југославијама биле истоветне? Такође - да ли
би химна заједничке државе била заједничка или би се комбиновале неке од
мелодија будућих химни Србије, односно Црне Горе? Много питања која траже
одговоре. Можда ће бити разрешена тек после избора и доношења устава. А о
заједничкој држави бар се како - тако договарамо.

Д.Митровић

---

Између две недеље

Кандидати и ми

ЈУЛ нам у октобру спрема изненађење. Најављују да ће за председника Србије
кандидовати радника или сељака?! Иако немају контакте (?) са председницом за
којом је (тек кад јој је дозвољено да побегне из земље) расписана
међународна потерница, осећају да би она волела да то буде радник или сељак.
Од партије капиталиста очврслих попут лијане и то на друштвеној својини,
није се друго ни очекивало но да кандидује неког ко није из њиховог
братства. Они ионако нису за напор и муку створени, а председник нам будући
мораће добро да се помучи како би најпре дошао на функцију, а потом на њој и
опстао. Дакле, радник жуљевитих руку је за то као створен, договорил су се
телепатски јуловци са Миром у бекству.

Томислав Николић, кандидат српских радикала, од злурадих прозван "гробар"
(запослен у Предузећу за погребне услуге) мења област интересовања и
позивајући се на законе физике (усред политичког простора) наговештава "да
ће се клатно овај пут померити удесно ка радикалима, "хашки заточеник, а
политички и идејни вођ актуелног председничког кандидата тако ће, прогнозира
Николић, управљати земљом Србијом на најдиректнији начин: дајући будућем (да
ли) председнику инструкције телефоном. Те рачуне, иначе, плаћа сам Шешељ,
тврде радикали. Ко ће плаћати рачун председничких избора у Србији, није
тешко погодити. Сви ми и наши кандидати.

А Мићуновић? Најпре је изјавио да неће пристати да изиграва жртвено јагње
ДОС-а. Онда је пристао. Чак и након што га је Коштуница хладно одбио (по
признању самог Мићуновића) да га подржи и гласовима ДСС-а обезбеди
недостижан 51 посто. Њега, иначе, подржава ДОС без СД, ДА, ДХСС, реформиста
и оних који га неће из ДОС-а подржати, али то јавно не желе да признају.

А ми? Ишчекујемо изборе као да нас се не тичу. И ту и тамо ослушнемо. У
Њујорку је договорено да у Бечу почне дијалог између Приштине и Београда!
Можда ће бечки валцер усагласити шоту и моравац, резигнирано се шале они
којима се после те вести презентује информација да је једном официру Војске
СЦГ амтутиран део шаке након напада терориста у области Бујановца.

А свет? Он реагује и кад су им овце у питању. Аустралија је, јављају,
суспендовала трговинске односе са Саудијском Арабијом због тога што су им
Арабљани оспорили увоз оваца. Неко је посумњао да су шугаве, а нису.

Драгана Николић

---

У сусрет предстојећој грејној сезони

Струја "убија" - угаљ "греје"

* Угаљ још увек најјефтинија варијанта

* "Смедеревац" и даље популаран

* За грејање стана површине 60 квадрата на струју потребно издвојити и до 120 хиљада динара

До почетка грејне сезоне остало је још непуних месец дана. Наравно, под
условом да нас зима не изненади и не будемо приморани да своје грејалице
"укључимо" много раније него што смо планирали. Иако је јесен календарски
почела пре неколико дана, топло време, мора се признати, мало нам је
одвратило мисли од предстојеће зиме. Реално гледано, грађани који желе да им
зима буде пријатна, у наредних двадесетак дана требало би, уколико то нису
учинили до сада, да обезбеде одговарајући, условно речено, извор топлоте.
Према важећим ценама на тржишту најјефтиније ће проћи они који одлуче да се
ове године греју на угаљ. Нешто више пара мораће да издвоје грађани који
имају намеру да купе дрва. По висини цене следи парно грејање, за станаре у
стамбеним зградама и грађане чије су куће прикључене на Градску топлану. На
крају, али не по висини рачуна, долази електрична енергија коју ради заштите
кућног буyета не бисмо препоручили ни у ком случају. Посебно, када је реч о
популарним грејалицама.

Угаљ за yеп и стан

У поређењу са осталим врстама енергије, угаљ је и ове јесени најбољи избор
када је реч о цени. Наравно, ово пре свега важи за домаћинства која ову
врсту енергента могу користити за грејање али и друге потребе током зиме.
Њима ће, зависно за коју врсту угља се буду одлучили и да ли ће га користити
за шпорет или централно грејање, у просеку требати од 6 и по до једанаест
хиљада динара.

Цена тоне угља у Нишу је различита зависно од врсте и квалитета. На
стоваришту "Морава" тона сировог лигнита врсте "костолац" и "колубара" кошта
3300 динара, док се сушени дрвени угаљ врсте "вреоци" продаје за 4800 динара
за тону. Цена мрког угља врсте "соко-коцка" који је уједно најпродаванији је
5400 динара, док је угаљ "бановић-коцка" скупљи за 480 динара и кошта 5880
динара. Мешавина угља "бановић-равна река" продаје се по истој цени.

У "Морави" кажу да излазе у сусрет купцима те им тако осим плаћања за готово
омогућују и продају на одложено чековима грађана. Учешће и прва рата су по
20 одсто укупне вредности купљене робе, док се остатак плаћа у пет једнаких
месечних рата. Превоз је обезбеђен али се наплаћује и то 360 динара по тони
за удаљеност до 20 километара.

Имајући у виду цене угља и превоз до места корисника, грађани који одлуче да
ове зиме користе угаљ као енергент месечно ће морати да издвоје од 1200 до
две хиљаде динара.

Метар дрва од 1800 до 1900 динара

Већина грађана који ће дрво као главни енергент користити ове зиме, већ је,
бар када је реч о нашем граду, обезбедила потребне количине. И они су,
морамо рећи, прошли јефтиније у односу на оне који се тек спремају да то
учине. До пре неколико дана цена огревног дрвета по метру кубном у Нишу била
је 1800 динара, већ ових виша је за 50 до сто динара, и креће се од 1850 до
1900 динара. Све зависи, како кажу продавци, од намере да се прода али и
купи. И наравно од квалитета. На цени је буково дрво јер држи ватру, оно што
је ситније може и јефтиније да се нађе. Према некој просечној рачуници за
загревање површине од 60 квадрата потребно је око 6 до 7 кубних метара
дрвета, што значи да је за сезону грејања потребно издвојити 11 до 13 хиљада
динара. У просеку, месечно, око 2500 динара, односно двоструко више у односу
на варијанту угљем.

"Парно" има цену

Цена парног грејања по метру квадратном у Нишу је 22 динара по метру
квадратном, што значи да месечни трошак на име топлотне енергије коју
испоручује Градска топлана износи тачно 1320 динара. Међутим, имајући у виду
да се топлотна енергија обрачунава током целе године, домаћинство које је
привилеговано да има стан топао од раног јутра до касне вечери, мора да
издвоји за стан од 60 квадрата нешто мање од 16 хиљада динара. Овде нисмо
имали у виду станове који због лошег квалитета услуге имају 5 посто попуста
за сваки степен одступања испод предвиђене температуре од 20 степени по
Целзијусу.

Д.Павловић

---

Спортске кладионице све бројније у Нишу

На клађењу губе и станове

* За кратко време отворено на десетине кладионица, под називом "спортске", укупан број се незна јер се дозволе за рад добијају само у Београду.

* Страст за клађењем развијена код свих друштвених слојева, разлике су само у висини улога, добитак ограничен на 300.000 динара по икету

* "Сциле и Харидбе" на које играчи треба најпре да обрате пажњу кад бирају парове за клађење.

Још неколико спортских кладионица отворено је ових дана у Нишу, укупан број
процењује се на 50-100 у граду и околини, што доказује да и Нишлије воле
коцкање и лаку зараду. Да кладионичарима не иде лоше говори и податак да
ове врста" предузећа ничу "ко печурке после кише" широм земље. Губитници
су углавно познати, а колико се у овом бизнису заради то је строго чувана
тајна, податке веровтно, незнају ни порески органи.

Коцкање - уз посебну дозволу

У жељи да проверимо како можемо да отворимо кладионицу кренули смо од
сектора за малу привреду у Скупштини града, где су нас обавестили да се за
такав податак обратимо Трговинском суду у Нишу, али ни тамо нисмо могли да
завршимо посао.

- Трговински суд таквим подацима не располаже - љубазно нам је објаснио
председник Суда Војкан Митровић. - Наиме, да би се отворила кладионица,
потребно је да се оснује предузеће, али делатност клађења нема своју шифру
да би власник предузећа аутоматски могао да отвори и такву радњу. Потребно
је, колико сам упућен, да се обрати Републичком секретаријату за финансије у
Београду, где може да добије привремену дозволу на годину дана. Не бих знао
да вам кажем на који начин се овакав бизнис опорезује.

Игра у кладионицама, иначе, одвија се по прнципу "кеш за кеш", нити играч
добија признаницу колико је уплатио нити, пак коју је суму добио. Све се
одвија на принципу дискреције и поштовања коцкарске части. Није познат
случај да неко оствари добитак а да не буде одмах и до динара исплаћен.

Правила су, иначе јасна, па нема ни забуне. Може се уложити колико ко хоће и
има, од 50 динара најчешће, или 100 у појединим кладионицама по тикету а
добитак по једној комбинацији лимитиран је на 300.000 динара. Највећи број
играча улаже по 50 динара, и такве кладионичари "највише воле" јер су им и
шансе на добитак мале, а и кад добију нису велике паре у питању. Има,
међутим, и оних који у игру улажу од 100 до више хиљада евра. Све друштвене
групације учествују у клађењу, нема правила ко је које професије, године
стрости, да ли је сиромашан или богат, На репертоару има 20 врста клађења,
од најмасовнијег погађања резултата утакмица у фудбалу, до кошарке,
ватерпола, хокеја на леду, одбојке... Хватају се сва могућа такмичења у
свету која су интересантна за игру, па свако може да бира
на шта ће да уложи паре. Губи се на коцки yепарац, сакривени део плате (црни
фондови) али не ретко, кад вода уђе у уши", уме да се прода аутомобил, па и
стан, да се губитник "вади". Ако је судити по броју отворених кладионица,
ова грана забаве-мале привреде-за сада нам најбоље успева. Оволико предузећа
није отворено код нас ни у једној другој делатности....

Зазирање од "системаша"

Старо коцкарско правило "не бије мајка сина што се коцка, него што се вади",
важи и код кладионица, које су скоро у потпуности потисле некада популарне
игре са лозовима, разним другим лутријама, ЛОТО, Спортску прогнозу и сличне.
Јер, у клађењу је присутан и елемент знања, познавања тимова и њихове снаге,
учествовања у игри на овај начин, и по томе се овакво клађење магично
разликује од играња на голу срећу код сличних коцкарских работа. У томе лежи
и његова популрност.

Међутим, знање је знање, реална прогноза такође, али као и у свакој коцки,
и овде је присутно и намештање резултата које, наравно, не може да се докаже,
али се осећа у појединим случајевима.

Јер, када би се стално дешавали очекивани и реални резултати, кладионице би
за недељу дана могле да ударе катанац на врата.

Не ретко, има сусрета у коме је кец сигуран ко вата и у 95 одсто случајева
играчи га и одиграју. Кладионицама се исплати да "испослују" да се сусрет
заврши иксом или понекад и двојком, да тако сруше милионе играча и остваре
дебели профит, у противном би дебело плате. Друга варијанта да се играчи
насамаре је када се сами клубови одлуче да приреде "изненађење" па дође
резултат који није могао ни да се сања, а сами играчи клубова који су на
кладионици одиграју познати, договорени резултет и добро се "ожицају" за
додатни приход. Том приликом услугу учине и кладионицама. Трећа "несрећа" за
оне који се кладе је кад, и без намештања, дође неочекивани икс или двојка,
јер и врхунским клубовима не може стално да иде и побеђују макар играли код
куће и са слабијим тимом. Ваља се клонити и гомилања броја утакмица на које
се клади. Томе почетници најмање могу да одоле а вуче их увећање добитка са
сваким новопридодатим паром. Од таквих кладионице углавном живе, од
"системаша" зазиру. Златно правило је играти што мању квоту са што већим
улогом, али то је много лакше рећи него у пракси спровести.

В.Ђорић

---

Премијер Србије Зоран Живковић

Верујем у успех избора

* Анкете кажу да две трећине грађана жели изборе

* У другом кругу ДОС ће подржати кандидата са највише гласова у првом - чак и кандидата опозиције

* Да ли они који излазе из Уставне комисије можда мисле да је Милошевићев устав добар

БЕОГРАД, (Танјуг) - Председник владе Србије
Зоран Живковић изразио је јуче уверење да ће председнички
избори, 16. новембра, успети.

На редовној конференцији за новинаре, Живковић је најавио
да ће ДОС имати свог кандидата за председника Србије, али ће одлуку
о њему донети Председништво коалиције.

Он је додао да ће то бити трећи кандидат, поред председника
ДСС-а Војислава Коштунице и лидера странке Г 17 плус Мирољуба
Лабуса, ако они буду учествовали на изборима.

Живковић је проценио да постоје услови да избори успеју, на
основу анкета да их две трећине грађана жели.

Српски премијер је најавио да ће ДОС у другом кругу
подржати оног кандидата који у првом освоји највише гласова, па и
ако то буду Коштуница или Лабус, а чак и кандидата иза кога буде
стала цела опозиција.

Председник владе Србије рекао је да од председника Републике
очекује да ради свој посао, да буде одговоран и да својим
ауторитетом окупи све демократске снаге на изради новог Устава
Србије.

---

Србија пред новим председничким изборима

Нови устав скраћује мандат председнику

* Провера народне воље важнија од ризика да избори буду неуспешни - каже Наташа Мићић

* Хоће ли опозиција у бојкот?

* Избори пре новог устава су трошење времена и пара - тврди нишки адвокат Мирољуб Гушић

На Ђурђиц, 16. новембра, Србија ће поново покушати да изабере председника.
Вршилац ове дужности Наташа Мићић, која је истовремено и председница
републичког парламента, донела је одлуку да се Србија у председничку трку
упусти баш на дан светога Ђорђа. Хоће ли Србија коначно успети да победи
аждају неуспелих председничких избора (ово су трећи) од смене бившег режима,
сазнаћемо најкасније 30. новембра.

Наташа Мићић је одлуку о расписивању председничких избора образложила
чињеницом да је недвосмислено да нацрт устава неће бити завршен до краја
овог месеца, а да ће изабрани председник својом легитимношћу и ауторитетом
бити у прилици да помогне у доношењу устава.

- Уколико се нови устав не усвоји у предвиђеном року, биће неопходно
проверити народну вољу на председничким изборима. Та провера биће важнија од
ризика да избори буду неуспешни - поновила је председница Скупштине Србије
своје речи из фебруара ове године, додавши да је седам месеци касније "у
неопходност" да сви покушамо све како би Србија, ако већ није могла да
добије нови устав, добила изабраног председника. По њеним речима, ту
одговорност деле сви: политичке странке, јавност, грађани.

Одлуку о расписивању председничких избора у јеку захтева за расписивањем
парламентарних, опозиција није дочекала уз одобравање. Председници ДСС-а и Г
17 плус, Војислав Коштуница и Мирољуб Лабус, већ су најавили да неће
учествовати на предстојећим изборима. За разлику од њих Српска радикална
странка је као свог кандидата (по препоруци из Хага) најавила Томислава
Николића. Ни у самом ДОС-у сви нису јединствени око расписивања
председничких избора јер Небојша Човић је изразио сумњу у њихов успех,
додавши да Демократска алтернатива неће опструирати изборе, али је упозорио
да коалиција мора сагледати шта ће чинити уколико избори не успеју. Стојан
Протић из ДХСС-а изјавио је да ова партија неће подржати заједничког
кандидата ДОС-а јер не верујем да би он могао да победи на изборима, а да
ако се то и деси, он не би био ништа друго до "чувар плаже у летњем
периоду".

Са друге стране, остали део ДОС-а подржава нове председничке изборе
сматрајући да је стање у коме Србија функционише без председника далеко већа
политичка штета него ли буџетски трошак који чека државу са новим изборима.
Премијер Зоран Живковић у првом реаговању на одлуку о расписивању избора
изјавио је да нико нема права да грађанима Србије ускрати основно право - да
бирају председника државе.

Једно од питања које се поставља као непознаница јесте и то да ли ће нови
председник Србије, уколико избори успеју, бити "председник на одређено
време". Односно, да ли ће доношењем новог устава поново бити расписани
избори за председника Републике.

Портпарол ЦеСИД-а Марко Благојевић истакао је да у том случају нема разлога
за расписивањем нових избора јер је мандат председника Републике пет година
а тек након истека тог периода председник Републике бирао би се на начин
утврђен новим уставом.

Насупрот тумачењу ЦеСИД-а, нишки адвокат Мирољуб Гушић по том питању
изражава дубоку уздржаност.

- Сматрам да би председник свој петогодишњи мандат могао да заврши само у
случају недоношења новог устава. Уколико би новим уставом био прописан
другачији избор председника (на пример у парламенту), сматрам да би морали
да се распишу нови избори тако да са тог аспекта ови представљају трошење
времена и пара. Уосталом, скептичан сам да је у овом тренутку могуће
анимирати преко три милиона бирача колико је потребно да изађе у првом кругу
- каже Гушић.

Иначе, по изменама Закона за избор председника Републике од 5. новембра
прошле године остао је законски услов - цензус од 50 процената плус један
глас. За други круг избора тај цензус је укинут. О уставности те одредбе
јуче је на предлог ДСС-а одлучивао и Уставни суд Србије.

Дакле, око избора новог председника опет се ломе копља још пре него што је
изборна трка уопште и почела. Србији остаје да чека 16. новембар и види хоће
ли тада "обновити институцију првог човека државе". Случајношћу тек то је и
дан обнављања Храма светог Ђорђа.

Д.Митровић

---

Скица за портрет Срђана Тодоровића, најмање награђиваног српског филмског глумца

Глумачки бомбардер

"Таман сам престао да будем брат Мире Ступице", шалио се Бора у "Вечери са
звездама" Ранка Мунитића, "а постао сам отац Срђана Тодоровића!"

Овомпосве интересантном репликом Мунитић отвара једно од поглавља монографије
посвећене прошлогодишњем добитнику награде "Павле Вуисић" Бори Тодоровићу и
наставља да разлаже породични (глумачки) лик фамилије Тодоровић.

Као да наследна глумачка штафета бар једном стиже у праве руке. Примећен
први пут 1985. у "Балу на води" Јована Аћина, Срђан Тодоровић већ скоро 20
сезона плени екранском изражајношћу, нижући улоге у којима увек буде понешто
знаног, све омиљенијег глумца и прилично новог, често изненађујућег. Ево
интерпрета који ће, кроз сумрачну кинематографску стварност 90. проћи као
један од ретких расних глумаца и аутентичних киностарова, недодирнут
општим срозавањем филмских стандарда и критеријума, неугрожен
масовном појавом "глумаца" и "глумица" све нижег ранга.

Мунитић у последњој монографији, прави врло интересантну, симпатичну
породично-глумачку дигресију, али прави један нимало безначајан
(филмографски) превид. Срђан Тодоровић је дебитовао не у поменутом "Балу"
средином 80. већ скоро две деценије раније, 1968. као голобради клиња у
филму "Има љубави, нема љубави" Николе Рајића. У овом филму све се дешава у
једном дану, на тргу, у стану, на реци. Тврдоглави дечак - Срђан Тодоровић
полази у потрагу за својом изгубљеном играчком, други људи траже своју
срећу, или бар неки њен мали део, врте се у круг као у изгубљеном
калеидоскопу, воле и мрзе, пате и радују се, искрено и лажно, весело и
тужно. Дечак је на крају нашао свој калеидоскоп - остаје питање да ли су
остали нашли своје снове и бар њихове одсјаје.

Бал на води

Тај симбол изгубљеног калеидоскопа, донекле, симболише филмску, односно
глумачку каријеру једног од најбољих, али најмање награђиваних српских
филмских глумаца који је, како смо једном написали, успео да своју глуму,
игру подреди начину живота,у ствари, он је успео да потре пренапрегнуту
стваралачку границу која раздваја животно од уметничког искуства. Дошао је до
оног креативног зенита када и "приватно" и "глумачки" прераста у "бунтовника
с разлогом" који до "краја живота" сагорева на филмском платну.

Његова игра је стамена, претешка, животна, неконвенционална, без гламура,
лажи и преваре...и зато га разноразни српски петпарачки жирији и корумпирани
филмски (фестивалски) критичари не схватају (пре) озбиљно. Неки истичу да је
то мање битно, јер овакав однос према глумцу говори више о фестивалима,
жиријама и њиховој стручности - него вредностима Срђанових улога. Међутим, у
једној запарложеној културној средини, глумци су почели да се пореде по
килограмима добијених награда на једном од фестивала (има их више од
снимљених филмова!), а не по односу критике према њима, по њиховој стврној
вредности.

Бунтовнички лик устоличио је филм "Бал на води" (1985) када се са својим
адолесцентним другарима (све самим дебитантима-Гала Виденовић, Небојша
Бакочевић, Горан Радаковић, плус већ искусни саборац "Бошка Бухе" Драган
Бјелогрлић) супротстављају новој сељачко-пролетерској класи, симболисаној у
"дебеовском" лику Милана Штрљића. "Бал" отвара бунтовнички глумачки лук који,
следите само наслове филмова, кулминира у Бајићевом "Црном бомбардеру" 1992
а развија се преко култних филмова 80. као што су "Заборављени", па "Мала",
затим дело "Како је пропао рокенрол"...

Отац и син

И, затим долази филм "Андерграунд" (1995) Емира Кустурице где су отац (Бора)
и син (Срђан), први Голуб, шеф оркестра који музицира и на "горњем" и у
"доњем" свету, а други као Јован, ретардирани син Петра Попаре Црног, два
"главна" катализатора разрешења ове несвакидашње "балканске одисеје'. Јован
ће, исто тако код Кустурице, убрзо постати Дадан - Дади, новокомпоновани
турбо-фолк-гангстер и тај лик претспоставља једну врсту стваралачког
"бај-паса". Он ће га превести из адолесцентне у "зрелу" фазу, у вунена
времена с краја 90. у урбану забран новобеоградских yунгли на асфалту када
је живео у знаку "Апсолутних сто", када је трагао за "Три палме и једном
битангом" или када почео да се заљубљује у погрешне особе - каква је била
"Јагода у супермаркету"...

Али, да скратимо. Вратимо се Мунитићевој моногрфији. О Срђану ће његов отац
говорити у више прилика, па и 2003. године цитатом. "Он је кудикамо
успешнији глумац него ја... Он заиста има једну филмску памет, ради
дубински, буши филм, има ту трећу димензију, што ће рећи да се бави
карактеризацијом"....

На примедбу новинара, како би се то исто могло рећи и за многе Борине улоге,
додаће "Хвала вам. Али ја нисам ни пола онога што је Срђан као глумац..."
Можда се, још једном, истиче Мунитић, Бора вара, можда ће бити у праву. Но
ову дилему најпаметније разрешава сестра, тј. тетка Мира Ступица: "Важно је
да је коњ из исте шале - коњ који побеђује..."

Ми бисмо додали, глумац који побеђује на оном најважнијем месту - на
филмском платну, у биоскопима, не на малокрвним фестивалима на којима о
главним и споредним признањима одлучују углавном некомпетентни чланови
жирија:..

Б. Милтојевић

---

Шта о легализацији каже републички инспектор за урбанизам

И планирање и - рушење

* Циљ новог Закона о планирању и изградњи, али и ресорног министарства је легализација свуда где је то могуће - каже Борис Борисов, републички инспектор за урбанизам у Нишавском округу

Основна уредба новог Закона о планирању и изградњи који је иначе ступио на снагу 13. маја указује на то да сва непокретна имовина чији је власник у овом моменту непознат, мора ући у процес легализације. То практично значи, да власници који немају употребну и грађевинску дозволу за изграђен објекат, морају да поднесу захтев за легализацију. Последњи рок за подношење ових захтева је 13. новембар, после чега ће надлежне инспекције бити принуђене да донесу решење о рушењу.

Кућа јефтинија од дозволе!?

Према процени надлежног градског секретаријата у овом моменту само на територији града има око осам хиљада бесправно подигнутих објеката. Међутим, иако је до истека рока за подношење захтева за легализацију остало само још два месеца, до овог момента поднето је тек нешто близу 700 захтева. О разлозима због чега и даље велики број власника објеката оклева за захтевом за легализацију, и да ли после истека рока треба очекивати у граду масовна рушења, Борис Борисов, републички инспектор за урбанизам у Нишавском округу, каже:

- Разлога за кашњењем у подношењу захтева за легализацију има заиста много.
Један од највећих је да за већину објеката који морају да уђу у процес
легализације постоји нерешено правно имовинско питање које је наравно било и
основна сметња приликом градњи објеката. Такође, овде морам и да споменем да
је сам процес добијања потребних дозвола био толико скуп, да је у неким
случајевима чак прелазио укупна средства потреба за изградњу омањег објекта
- објашњава Борисов.

Без обзира на правне заврзламе или висину новчаних средстава за
легализацију, рушење оних објеката који до средине новембра не уђу у процес за добијање потребних дозвола је потпуно реално.

- Циљ новог Закона али и ресорног министарства није међутим, рушење, већ легализација. У овај процес укључиће све релевантне структуре у граду, само да до акције масовног рушења не дође - истиче републички инспектор Борисов.

То практично значи, како је објаснио Борис Борисов, да ће се легализација објеката омогућити на велики број рата, али и да ће се за оне материјално најугроженије Нишлије омогућити легализација, по најнижим ценама.

Урбана чудовишта ће ипак опстати!

Поред рушења објеката који после 13. новембра не буду ушли у процес
легализације, постоји и известан број објеката код којих дилеме око рушења неће бити. О томе инспектор Борисов каже:

- Реч је о објектима који су изграђени на инфрастуктури и који ће морати да буду срушени. Дакле, објекти који су изграђени на важним раскрсницама или на било којој водоводној, електричној или поштанској мрежи, неће моћи да уђу у процедуру за легализацију - истиче Борис Борисов.

На питање шта ће се десити са објектима који су мимо урбанистичког плана
изграђени тамо где им место није, односно у случају фабрика које су у
великом броју случајева изграђене у искључиво стамбеним насељима, Борис
Борисов каже:

- Понављам да је став Министарства легализација и то свуда где је то могуће. Тако да ће та такозвана урбана чудовишта највероватније опстати, односно да ће захтев за њихову легализацију бити одобрен.

Д.Д.М.

---

Искуства војвођанског Фонда за развој

Три карике за опоравак привреде

* Приватизација, стечај предузећа без перспективе и развој здравих малих и средњих предузећа - три карике развоја војвођанске привреде, истакли представници Извршног већа АП Војводине у разговору са првим људима Ниша

* Међу корисницима кредита предњаче мала и средња предузећа, међу градовима - Нови Сад, Кула, Кикинда

Фонд за развој Аутономне покрајине Војводине, основан августа прошле године,
оправдао је сва очекивања и сада је у току пети конкурс за доделу средстава
усмерених подстицају производње, који је намењен аграру. Како су истакли
представници Извршног већа АП Војводине током посете Нишу и разговора са
нишким челницима, Војводина од 1945. године није имала свој фонд за развој,
а већ тринаестомесечна искуства у његовом раду показују и потребу и значај
његовог формирања. Тим пре, што је, уз услове за подстицај пољопривреде и
осталих грана привреде, пре свега, кроз развој малих и средњих предузећа,
требало радити и на отклањању неравномерног развоја ове покрајине у којој је
однос буџетске потрошње по становнику од једне до седам (Нови Сад и Беочин -
Пландиште и Опово).

- Стратегија развоја војвођанске привреде заснива се на три основне карике -
истакао је Иштван Пастор, потпредседник Већа. - То су приватизација, стечај
предузећа која су остала без перспективе и развој малих и средњих предузећа.
Ова три елемента, уједно, представљају и терапију за оздрављење војвођанске
привреде у којој пољопривреда има изузетно значајно место.

Међу корисницима кредита из четири до сада завршена конкурса (пети је у току
и биће окончан за четири месеца) предњаче мала и средња предузећа. Од 126
кредита из другог конкурса, рецимо, мала предузећа су добила 61 кредит,
односно 188 милиона динара, средња 20 кредита у износу од 208 милиона, а
велика само три кредита вредности 46 милиона динара.

Захваљујући овим средствима, у многим општинама дошло је до значајног
покретања привредних активности, будући да свака производња повлачи у
репродукционом ланцу још велики број делатности. Међутим, како наглашава
Пастор, и овде је примећена неравномерност - мање развијене општине су мање
присутне на овим конкурсима, мада је један од превасходних задатака и при
самом конципирању Фонда за развој био отклањање неравномерног развоја у
Војводини, који је тамо можда и очигледнији него у осталим деловима Србије.
Највише корисника кредита је у Новом Саду, Кули и Кикинди, а најмање у
Апатину, Житишту и Сенти.

Можда је разлог томе слаба финансијска моћ потенцијалних корисника кредита,
који морају да обезбеде 51 одсто сопствених средстава, како би испунили
услов да се нађу на конкурсу. Осим готовог новца, то може бити и процењена
вредност производње у току (за пољопривреднике) или, пак, неспорна
потраживања и лагер-листе (за привреднике). Наравно, сваки пласман средстава
мора да се врати, а обезбеђење представљају хипотека на накретнине,
авалирана меница пословне банке, краткорочне банкарске гаранције.

Н.С.

---

Интервју
Слободан Милосављевић, директор Дирекције за изградњу града Ниша

Мостови - саобраћајни кључ града

* За комуналне и друге објекте у овој години 1,3 милијарде динара (20
милиона евра)

* Највећа градска главобоља и даље је нерешени железнички чвор, али је
саобраћајна матрица значајно унапређена

* Катастрофално стање школских зграда, добро напредује обнова Саборне цркве
и изградња Цркве св. Константина и царице Јелене

Према Програму уређивања грађевинског земљишта у изградњи у овој години 1,87
милијарди намењено је изради документације, изградњи комуналних и других
објеката, одржавању комуналних система...

Програм су почетком године усвојили одборници Скупштине града Ниша,
реализује га ЈП Дирекција за изградњу града Ниша. Септембар је месец када се
већ може сагледати учинак за целу годину.

Шта одликује градитељску 2003. годину? О томе за "Народне новине" говори
дипл. инж. машинства Слободан Милосављевић, од 1997. директор Дирекције за
изградњу Ниша.

Боље него раније

* Претходних година комунална каса је располагала, прерачунато, са пет до 13
милиона евра; Програм за 2003. је био амбициознији - скоро 30 милиона евра.
Каква реализација, гледано у целини, може бити досегнута до календарског
краја ове године?

- Реално остварење ће бити око 20 милиона евра, односно 1,3 до 1,4 милијарде
динара. То је, финансијски, око 70 посто. Треба имати у виду да је Програм
за 2003. сачињен као отворен документ, са позицијама датим у случају, на
пример, да се појави инвеститор за одређену врсту локације. Дакле, део
Програма за 2003. је условна обавеза.

* За комуналну и другу изградњу наменски новац долази из градског буџета. Да
ли се новац правовремено прослеђује Дирекцији за реализацију Програма?

- У првом полугодишту располагали смо са око 600 милиона динара, очекује се
да у другој половини године тај износ буде нешто већи. Можда ће из тог
главног извора ипак бити мање 10-15 посто новца.

* Узроци?

- Основни новчани извор је градска рента, пре свих накнада за уређивање
грађевинског земљишта (комунални трошкови) и накнада за коришћење
грађевинског земљишта (земљарина). Код прве ће буџетски приход бити мањи,
јер нема великих инвеститора. На пример, има неколико припремљених локација
за мега-центре, хотеле и друге објекте, али ниједна још није продата,
односно накнада није уговорена (плаћена).

* Код земљарине?

- Ова накнада се слабо измирује од власника (корисника) пословног и
стамбеног простора. Другачије речено, каква привреда - такво и измирење
обавезе према градској каси. Ранијих година је земљарина могла да се измири
и компензацијом, сада многа предузећа не могу ни тако... То су последице
вишегодишњег пада платежне моћи и правних и физичких лица, па и комунална
каса дели судбину транзиционог престројавања.

* Даљи разлози новчаног "мањка"?

- У реализацији Програма за 2003. рачунало се и са удруживањем новца са
другима - републички извори, други инвеститори, грађани... али је и по том
основу мање новца. Затим, измирене су обавезе из прошле године. Но,
располагање новцем је наменско и под контролом. На пример, ове године није
било неопходно користити банкарске кредите за реализацију Програма, што је
један од показатеља реалног и уравнотеженог приступа у комуналној области.

Шта је изграђено?

* Да ли се финансијско остварење поклапа, процентуално, са физичком
реализацијом, односно изградњом на терену?

- Док је за финансијску реализацију прогноза 70 посто, по броју објеката,
односно изградњи објеката (физичка реализација) остварење до краја године
требало би да достигне 80-90 посто. Највероватније изостаје изградња неких
великих објеката (резервоари, колектори...), што даје могућност да већи број
објеката секундарне инфраструктуре буде изграђен.

* У целовитој комуналној слици града шта је највећи проблем?

- Железнички чвор, његово разрешење ће омогућити да се уђе у решавање низа
других комуналних објеката. На решењу се ради, надам се да ће ускоро бити
донета коначна одлука у договору Републике Србије, Железнице и града Ниша.

* Позитивно за саобраћајну матрицу града?

- Овог лета су завршени пешачки мост преко Нишаве код "Градске топлане" и
код Трошарине мост за моторни саобраћај преко Габровачке реке, на споју
улица Душана Поповића и Марина Држића. Та два моста су велики добитак за
грађане и град. Припрема се изградња још два моста за моторни саобраћај
преко Нишаве. За неколико недеља ће бити расписани конкурси за израду
главног пројекта моста код Дуваништа (Булевар Медијана) и за идејно решење
моста код "Нитекса", у наставку Улице војводе Мишића. Може се очекивати да
први мост (Дуваниште-Дурлан) буде грађен наредне године...

* Изградња и обнова саобраћајница?

- Завршена је реконструкција Улице Душана Поповића, такође и Шуматовачке
улице; ове недеље је почела реконструкција пута од Бубња до Малошишта;
почиње изградња Улице Данила Киша у Комрену (паралелна са аутопутем) и Улице
Глигорија Ђака (омогућиће кружни ток кроз Паси пољану до гробља "Бубањ");
кривина на почетку Булевара Немањића биће ублажена (тачка сталних
саобраћајних незгода), али ће пре новог коловоза бити замењена водоводна
мрежа...

* Изградња на подручјима месних канцеларија?

- Добрим темпом одвија се изградња коловоза, водоводне и канализационе
мреже, што је основна комунална инфраструктура за урбани стандард грађана.
Има на стотине већих и мањих, али грађанима подједнако важних градилишта.

* Осим комуналне изградње, последњих година Дирекција има и ванредне
задатке. Које?

- Велики је задатак санација зграда основних и средњих школа. Наслеђено је
катастрофално стање. Треба поправити кровове и фасаде, више врста
инсталација, подове, столарију, санитарије, осветлити дворишта због
безбедности ученика, оспособити отворене спортске терене... Премного радова,
а може да се ради само у време распуста, што је кратак рок.

* Нове школе?

- Градиће се у Брзом броду и Паси пољани, радове ће, са парама Министарства
просвете, непосредно уговарати саме школе. Дирекција неће бити инвеститор,
али је својим радом омогућила изградњу обезбеђујући папире (решавање
имовинских односа, пројекти, добијање грађевинске дозволе). Подсећам да је
за добијање свих папира потребно више месеци неголи за саму изградњу. Иначе,
за још неколико школа новац делимично обезбеђује Република Србија.

* Дирекција за изградњу града Ниша оперативно води и две цркве.

- После пожара у октобру 2001. године, добро иде са обновом Саборне цркве.
После превазиђених пројектантских дилема, радови су одмакли. Напредује и
изградња Цркве св. цара Константина и царице - мајке Јелене у Парку св.
Саве. То нису "конфекцијски објекти", на многе детаље мора да се обрати
пажња, мора да се ради изузетно квалитетно и у пуној усаглашености више
извођача радова... Да поменем да Дирекција оперативно сервисира и објекте
као што су Аеродром "Ниш" или Клинички центар (адаптација Моноблока).

* На крају, најавите новитете за наредну градитељску годину.

- За који дан почињемо израду "нулте верзије" Програма изградње за 2004.
Дирекција ће дати "списак" објеката које је, на основу решених имовинских
односа и урађене документације, могуће градити. А шта ће се градити -
предложиће Градска управа и одлучиће одборници Скупштине града Ниша.
Дирекција само реализује годишњи градитељски програм.

Славко Виденовић

---

Пресуда Врховног суда Србије

Смиљко Костић није злоупотребио положај

- Пресудом Врховног суда Србије потврђено да није било доказа да је Смиљко
Костић оштетио фабрику

- Потврђена је и ослобађајућа пресуда Бори Костићу Вујици Ђурићу, Небојши
Величковићу и Вјекославу Радисављевићу, члановима Костићевог директорског
тима

Пресудом Врховног суда Србије одбијена је као неоснована жалба окружног
јавног тужиоца и потврђена је ослобађајућа пресуда Смиљку Костићу, бившем
генералном директору Дуванске индустрије Ниш. Одлуку Врховног суда, која би
требало да стави тачку на шестогодишњи процес против некадашњег директора
ДИН-а, јуче је "Народним новинама" доставио бранилац Смиљка Костића,
адвокат Сава Анђелковић.

Истом пресудом Врховног суда потврђено је и да је Окружни суд правилно
утврдио да места кривичној одговорности није било ни на страни Боре
Костића, Вујице Ђурића, Небојше Величковића и Вјекослава Радисављевића,
некадашњих чланова Костићевог директорског тима.

Да подсетимо, првостепеном пресудом Смиљко Костић је био осуђен на шест
година затвора. Део пресуде који се односи на злоупотребу службеног
положаја и овлашћења у привреди Врховни суд Србије је укинуо и вратио на
поновно суђење, док је део пресуде који се односио на несавесно пословање,
у привреди
потврђен и у међувремену је ова одлука постала правоснажна. У поновљеном
поступку који је уследио пред Окружним судом у Ниша донета је ослобађајућа
пресуда, а Костић и његови сарадници ослобођени су оптужби за злоупотребу
службеног положаја и овлашћења. По жалби окружног јавног тужиоца на ову
пресуду донету 30. септембра прошле године, цео предмет поново се нашао пред
Врховним судом Србије. Последњом пресудом Врховног суда потврђено је да нема
доказа да је оптужени Смиљко Костић у свом раду искористио службени положај
и прекорачио границе свог службеног овлашћења и тим за себе прибавио
противправну имовинску корист на штету Фабрике дувана Ниш".

- Било је потребно шест година да се утврди да не постоји ниједан доказ да
је Смиљко Костић оштетио Фабрику дувана наводним формирањем девизног фонда од
готово девет милиона долара чија су средства, како је то тврдила оптужница
ненаменски коришћена рекао је Костићев бранилац, адвокат Сава Анђелковић.

Врховни суд прихватио је и налазе вештака Градског завода за вештачење који
су у својим налазима навели да при куповини ферментисаног дувана од грчке
компаније Секе Дуванска индустрија није претрпела штету односно да је платила
одговарајућу цену за количину дувана коју је наручила. Оптужница је Костића
теретила и да је путем кредита преко банке исплаћивао радничке плате и тиме
ускратио републички буyет за пореске обавезе и доприносе. Врховни суд
потврдио је и став изнет у побијеној пресуди да је реч о класичном кредитном
односу у коме је ДИН био само јемац сходно правилима банкарског пословања.

Да подсетимо и то да је Костић од почетка процеса у притвору провео 32
месеца, од фебруара 1998. године до новембра 2000. године.

О.Б.

---

Питали смо Нишлије: Шта мисле о реформи образовања?

Школа прилагођена деци

Са новом реформисаном школском годином ђаке и њихове родитеље дочекало је и
низ промена. Питали смо зато Нишлије шта мисле о реформи образовања?

Драгомир Лазић, дипломирани економиста, - Ћеркица још иде у предшколско али
ми је зато син сада пошао у други разред. Мислим да је реформа школства
донела много тога доброг. Прве две године деца уче кроз игру и не оцењују
се на класичан начин што је по мени примереније за њихов узраст. На тај
начин могу само да заволе школу и да је доживе као место на коме могу много
да науче, а не као терет и обавезу. Основно васпитање дете добија код куће,
а школа даље то треба да развија.

Милоје Милошевић, возач - До сада смо имали неколико реформи школског
система и ниједна се није показала као успешно решење. Немам неко лепо
мишљење ни о овој последњој. Ћерка ми иде у четврти разред тако да сам
силом прилика упознат са изменама. Није ми јасно како то да прве две године
нема оцењивања. Ако нема оцене шта ће стимулисати децу да уче и истичу се.

Нинослава Стојковић, лаборант биохемије, Свака реформа је на свој начин
добра, тако да позитивне промене очекујем и од ове. Деца су до сада била у
великој мери оптерећена градивом, а мислим да би сада требало да им буде
лакше. Сада први контакт са школом и учењем имају кроз игру тако да ће им
сам почетак образовања бити лакши.

Милош Весковић, пензионер. - Реформу су радили стручњаци, тако да
претпостављам да знају шта је најбоље за нашу децу. Нешто је у досадашњем
систему образовања морало да се измени и мислим да је реформа оправдана.
Како ће то да функционише у пракси показаће време. Још је рано да се дају
било какве оцене.

Олга Ђорђеви, преводилац, - Не верујем да ће са овом реформом деци бити
много боље. Са децом се стално експериментише, а ни један од досадашњих
система није дао добре резултате. Ово није прва највероватније ни последња
реформа школства. Само малтретирају и децу и родитеље.

Виолета Манчевски, економски техничар, - Добро је да се нешто мења, а шта нам
је донела реформа то ћемо тек да видимо. Једно дете ми је у предшколском, а
старији син је пошао упети разред. Било је речи да ће деца сада бити мање
оптерећена градивом али за сада не видим да је нешто много лакше за њих,
Уосталом видећемо,

О.Б.

---

Куповина књига или ход по мукама нишких средњошколаца

Колико професора - толико захтева и аутора

- Средњошколци који су пре почетка наставе купили комплете књига, неке од уyбеника мораће да врате

- За стране језике и књиге из "увоза"

Куповина уyбеника за ову школску годину претворила се у праву мору за средњошколце и њихове родитеље. Главобољу имају и нишки књижари који су се
углавном определили за књиге из Завода за уyбенике и наставна средства у
Београду, запоставивши друге издаваче и чињеницу да је на тржишту књига
уведена конкуренција. Заборавило се и на податак да од ове школске године
активи наставника у школама имају право да са списка Министарства просвете и
спорта одаберу уyбенике који ће најадекватније одговорити захтевима у
настави. Тако се догодио парадокс. Родитељи који су пожурили и деци
набавили комплете књига пре него су се срели са професорима сада морају
накнадно да обилазе књижаре и траже исте уyбенике за исте предмете али
других аутора. Оне старе могу да одложе у кућну архиву јер у књижарама не
могу да их врате.

- Реч је пре свега о уyбеницима за стране језике који се користе у
гимназијама али и у неким стручним школама - кажу запослени у књижарама
нишке "Просвете".

- Ту су још и уyбеник за музичко васпитање где се тражи књига коју није
издао Завод, а ми је немамо јер смо се углавном определили за ову издавачку
кућу која штампа и највећи број књига за основце и средњошколце. Све чешће
се траже и нове збирке задатака из физике, математике или хемије које је
издало Издавачко предузеће "Круг" као теорија књићевности која се, такође,
не налази на листи Завода. Ситуација не би била толико озбиљна да нам се не
јављају родитељи који су већ купили комплете и сада желе да врате књиге које
су им "вишак" уз повраћај новца, али је то немогуће, наглашавају у
"Просвети".

Директор Гимназије "Бора Станковић" у Нишу наглашава да је активима
наставника дозвољено да сами изаберу уyбенике по којима ће радити.
Углавном се ради о новим издањима, али, додаје она, деца могу да користе и
старе уyбенике, с тим што ће им се омогућити да предавања која недостају
добију од школе.

Посебна примедба родитеља односи се на уyбенике страних језика који се
користе у гимназијама и за које је потребно издвојити од 400 до 600 динара
што је, у принципу дупло па и три пута скупље у односу на књиге које је
понудио Завод за издавање уyбеника.

- У питању су књиге које су рађене по програму који је примеренији узрасту
ђака, са новинама које прате нове генерације, а потом су усклађене и са
захтевима наставе - објашњава Милан Стојановић директор Гимназије "Стеван
Сремац". - Издавач је Лонгман, мада је понуда стигла и са Оксфорда, а
комплет књига из енглеског за трећу годину кошта 600 динара. Књига за
четврти разред је нешто јефтинија, 540 динара. И за ђаке који изучавају
енглески језик наручене књиге су рађене у сарадњи са Гетеовим институтом.
Књига и радна свеска коштају 400 динара и користе се у два разреда.

Уyбенике ће гимназијалци добити преко школа, користе се и у гимназијама
"Светозар Марковић" и "Бора Станковић", али ће зато оне које су добили у
комплету а одштампане су у Заводу, морати да врате књижарама или једностав
но да на њих забораве.

В.П.

---

Чедомир Васић, в.д. менаџера Зоне унапређеног пословања

Дотерујемо "Нишку варош"

* Простор око пословног центра Србија - паркинг

* Чистоћа приоритет

* Фирмарина основни приход

Одржавањем оснивачке скупштине и избором органа у Нишу је прошле недеље
почела рад Зона унапређеног пословања "Нишка варош". Она обухвата простор
омеђен улицама Победе, Цара Душана, Косте Стаменковића и Николе Пашића.

За председника Скупштине изабран је Градимир Стефановић, власник парфимерије
"ДИЛ", док је за председника Управног одбора изабран Миодраг Стојиљковић,
власник бутика "Папy битсиани". За вршиоца дужности менаџера изабран је
Чедомир Васић, власник апотеке "Дона".

Пројекат Зоне унапређеног пословања у Ниш је дошао, како каже Васић,
захваљујући председнику Скупштине града Горану Ћирићу. У оснивању су помогле
међународне организације УСАИД, ДАИ и ЦХФ која је уз град обезбедила и
иницијативна средства за почетак рада "Нишке вароши".

- Приоритети су да се заврши оснивање ЗУП-а, формира њена организација
успоставе механизми пословања и самоодржавања. Желимо да простор који
обухвата ЗУП буде чистији, осветљенији, пријатнији за наше суграђане. До
краја године добиће униформисано улично осветљење, нове канте за ђубре,
неколико градских светлећих паноа. Ободи зоне биће означени флуоресцентном
бојом. Биће постављена и два сата, поклон СХФ-а - каже Васић.

"Нишку варош" улепшаваће средствима од накнада за истицање фирми, које
плаћају власници локала који се налазе у оквиру ње. Ова такса увећана је
одлуком града за 20 одсто у односу на редовну. Целокупан износ фирмарина,
који ће према неким проценама износити око два милиона динара годишње, град
ће враћати на рачун ЗУП-а. Због тога су и сви мотивисани, како подвлачи
Васић, да плате више, јер знају да ће новац да се уложи у зону.

- Као организована група имамо више утицаја него појединци. Већ смо
разговарали са градском владом, формирали смо заједничку комисију која би
требало да са Грађевинаром нађе решење за пословни центар Србија. Нажалост,
он не може да се заврши, али може да се макар рашчисти растиње, а та
површина да привремено буде паркинг. Финансираћемо и израду плана за уређење
ЗУП-а, кога ћемо да се придржавамо. Ускоро ће бити расписан и конкурс за
уређење Копитареве улице - каже Васић.

Један од приоритета је и боља хигијена у самом ЗУП-у. Због тога ћемо
разговарати са "Медијаном" да се плати да се "Нишка варош" чисти целог дана,
а уколико се укаже потреба, према Васићевим речима, платиће се овом
комуналном предузећу да се ђубре одвози једном дневно.

А.С.

---

Суђење бугарским медицинарима у Либији

КРИВИ ЗА СМРТ 393 МАЛИШАНА?

* Бугарска јавност помно прати суђење бугарским
медицинским радницима у Либији који су пре пет година ухапшени у
Бенгазију под оптужбом да су наводне, либијске малишане
заразили сидом од које је њих 393 преминуло

СОФИЈА, 7. септембра (Танјуг-спец) - Бугарска јавност помно и
са пуно зебње прати судски процес против групе од шест бугарских
медицинских радника који су у либијском граду Бенгазију утамничени
пре скоро пет година и оптужени да су либијске малишане
наводно заразили сидом, од које је умрло 393 дечака и
девојчица.

Реч је о доктору Здравку Георгијеву и медицинским сестрама
Наси Неновој, Кристини Велчевој, Ваљи Червењашкој, Валентини
Сиропуло и Снежани Димитровој. Они су радили у дечјој болници "Ал
-Фатах" у Бенгазију, по уговору са том либијском медицинском
установом.

Либијске власти су шест поменутих бугарских држављана
лишиле слободе 9. фебруара 1999. године под сумњом да су, како
пише бугарска штампа, "намерно изазвали епидемију сиде", а јавни
либијски тужиоци су их извели на суд и затражили смртне пресуде.

На листи оптужених је још деветоро Либијаца, радника из
либијског здравственог система, као и један Палестинац.

Да ствар буде гора, бугарски медицинари су признали кривицу.
Додуше, сада наглашавају да је то признавање уследило, како пише
бугарски лист Монитор", након жестоке психичке и физичке тортуре
која је према њима примењена у истражном поступку у првих неколико
месеци. Чак је медицинска сестра Наса Ненов покушала самоубиство,
исекавши вене, али је на време спасена.

Од почетка ове године су већ била три судска рочишта у
суду у Бенгазију од којих је последње одржано протекле седмице. За
то рочиште је влада Бугарске ангажовала као вештаке двојицу
признатих светских вирусолога - истраживача сиде: професоре Лука
Монтанијеа из Француске и Виторија Колизија из Италије. Оба професора
су на рочиште у Бенгазију отпутовала бугарским владиним авионом
"валкон".

Стручњаци за сиду су пред судом изјавили да је епидемија у
болници "Ал-Фатах" букнула пре него што су у њој почели да раде
бугарски медицинари. Према њиховом уверењу, епидемија датира још
пре 1997. године и до ње је дошло уношењем вируса у условима
лоше хигијене у тој болници.

Све због дуга

У информацијама страних медија са овог суђења, које преносе
бугарски медији, наводи се да либијске власти овим судским
"истеривањем правде" желе да скрену пажњу са несносних услова у
својим државним болницама. Има мишљења да је то и покушај
притиска на Бугарску да Либији опрости дуг од 300 милиона долара.

---

Холкери сутра у Бриселу
Почетак нове фазе разговора о Косову

Холкери долази у Брисел

БРИСЕЛ, (Танјуг) - Шеф УНКМИК-а Хари Холкери
долази сутра у Брисел, где ће разговарати са високим
представником Европске уније (ЕУ) за спољну политику и безбедност
Хавијером Соланом, као и са још неким представницима Уније, а
кључне теме разговора биће најновија ситуација на Косову,
ескалација насиља у овој јужној српској покрајини и припреме за
почетак дијалога између Београда и Приштине.

Разговори Солана-Холкери означиће и почетак нове фазе
разматрања у ЕУ ситуације на Косову и у читавом западнобалканском
региону. На управо завршеном неформалном састанку министара
иностраних послова земаља ЕУ у Италији, Западни Балкан се није
нашао на дневном реду, ваљда први пут у последње две године, али
је председавајући тог састанка, шеф италијанске дипломатије Франко
Фратини, најавио да ће тај регион поново бити једна од важнијих
тема разговора министара ЕУ већ на следећем редовном састанку,
крајем овог месеца.

Забринутост

У Бриселу се, иначе, све чешће изражава забринутост због
најновије ескалације насиља на Косову, посебно после убиства двојице
српских дечака у Гораждевцу. За сада се, међутим, још не види
како ће ЕУ ту забринутост преточити у конкретну акцију да би се
насиље зауставило, а практично то исто важи и за НАТО.

Што се тиче почетка дијалога између Београда и Приштине,
нешто више о томе ће се вероватно знати после разговора између
Солане и Холкерија. Брисел се најчешће помиње као место где ће,
под спонзорством ЕУ, почети тај дијалог. Званично у ЕУ још нико
није прецизирао да ће тако и бити, али се у Бриселу истиче да је
много важније да дијалог почне него ко ће бити домаћин.

Теме дијалога су практично већ познате - то су животна и
дневна питања која се тичу свих грађана на Косову. Београд је
посебно заинтересован да се разговара о питањима безбедности,
повратка расељених, расветљавања судбине несталих, функционисања
енергетског система и саобраћаја, издавања докумената.

Мировна мапа

Има и мишљења да би, попут Блиског истока, и за Косово
требало да се сачини нека врста "мировне мапе", али без задирања у
коначни статус те покрајине. Аналитичари у Бриселу верују да је за
Косово могуће постићи консензус на међународном нивоу, са којим
највероватније не би били задовољни у потпуности ни Београд нити
Приштина, али би и поред тога прихватили тај косовски компромис.

У Бриселу се такође указује на разлике између Београда и
Приштине у самом приступу дијалогу. Косовски политички прваци
углавном се осврћу на Вашингтон, па тек
онда на Брисел и нису баш одушевљени идејом да у дијалогу главни
посредник буде Холкери. Београд, међутим, прихвата дијалог без
условљавања, али инсистира да се разговара и решавају заиста
животна питања Косова. Притом се често истиче да од безбедности,
повратка расељених и слободе кретања нема животнијих питања.