Хроника

 

Ниш 20. Октобар 2003

 

ЕКО мед - будућност пчеларења

* Према захтевима ЕУ, мед и остали пчелињи производи могу се производити само у подручјима без индустријских загађивача и без употребе хемијских средстава за лечење пчела.

Будућност пчеларења у Европи и код нас је у такозваној органској производњи
меда и других пчелињих производа. Ово је основна порука са трибине одржане
на недавној манифестацији "Дани пчеларства - Ниш 2003". О томе шта је то
органска производња меда и које су могућности Србије на овом плану
разговарамо са инжењером Властимиром Спасићем, председником нишког Удружења
пчелара "Матица".

- Органскка производња меда - каже Спасић - јесте производња у потпуно
здравој природној средини без загађивача и без примене било каквих хемијских
средстава за лечење пчела. Мед мора да буде потпуно еколошки здрава храна, а
те критеријуме поставила је недавно Европска унија.

Према захтевима ЕУ, производња еколошки здраве хране, па и меда, може се
обавити само у подручјима где нема загађивача природне средине, у подручјима
која су далеко од фабрика, рафинерија и осталих индустријских постројења. У
настојањима да се у Европи створе и одрже оазе апсолутно чисте природе иде
се чак дотле да, према захтевима ЕУ, ова подручја не могу да прелећу чак ни
хеликоптери.

Такође, кошнице не смеју, према захтевима Европске уније, бити офарбане
стандардним индустријским бојама, већ бојама од природних материјала, а
восак се из кошница може вадити искључиво од заперака и воштаних поклопчића.

Без испуњења ових услова Србија убудуће неће моћи извозити мед на тржиште
Европске уније.

Иначе, у нас постоје изванредни услови за производњу еко-меда, јер имамо
доста природних локалитета који нису угрожени индустријским загађивачима.
Поменимо само подручје Старе планине у непосредној близини Ниша, затим
локалитете Јастрепца, Копаоника и тако даље.

Србија има велике шансе и када је реч о могућностима извоза меда на тржиште
ЕУ. По речима Властимира Спасића, Европска унија је недавно декретом
забранила увоз меда из Кине и о томе обавестила све чланице. Увоз меда из
Кине у Европу забрањен је због присуства резидуа, односно остатака хемијских
препарата који су коришћени за лечење и заштиту пчела од болести. Кина је у
Европу извозила огромне количине меда. сада је тај простор упражњен и Србија
би требало да искористи ову шансу.

М.Динић

---

Шта су "Народне новине" бележиле између два октобра

Пошто грејана, а пошто "Житопек"!?

* Приватизација се захуктава, на пијацама се купује бенседин, а мафија пуца од снаге

* Незапослени бирају посао, вакцина против грипа касни, наставља се агонија нишког фудбала

* Лакше до кредита него до жираната, летос најактуелнији Египат, градске улице раскопане

"Народне новине" између два октобра - и даље хроничар времена које нас
обасипа лепим и ружним, срећним и несрећним тренуцима. Најактуелнија тема
средином октобра прошле године за Ниш била је приватизација Дуванске
индустрије, чији синдикалци траже обустављање јавног тендера за продају
предузећа. Неликвидно је око 2.000 предузећа, а лажна уверења о положеном
возачком испиту купују се за 350 - 600 евра. У 13 сати, 18. октобра прошле
године, температура је износила 26 степени Целзијуса, а Ниш је постао
богатији за пет девојчица и четири дечака.

На пијацама, Нишлије могу да купе све, од бенседина до хормонски обогаћених
батака. О све учесталијим обрачунима на нишким улицама, анкетиране Нишлије
кажу: "Мафија пуца од снаге". Најскупљи капут стаје 72.000 динара, а лањски
модел само 4.500, па ко може - нека бира.

Основан је Еврорегион Ниш - Софија - Скопље, који ствара услове за слободан
проток људи, информација и робе. А Правни факултет у Нишу ће достављати
Министарству иностраних послова спискове најбољих дипломаца, потенцијалних
дипломата.

Новембра смо констатовали да је градска организација потрошача мртво слово
на папиру. Да ли зато што су потрошачи без заштите, тек, у истом броју је и
информација о томе да поскупљују карте у градском превозу, од Нове године и
вода, а Служба 988 "мало ради, мало не ради".

Сваки четврти незапослен - одбија посао

У Нишу почиње дератизација, јер имамо пацова по становнику. Просечна плата у
септембру је била 8.910 динара, каже статистика. Сваки четврти незапослени у
Нишу неће посао, вакцине против грипа и даље нема, а лекари дневно
прегледају и по 70 малишана. Наставља се агонија нишког фудбала. И возачи и
пешаци пролазе кроз црвено. Сокићи за децу су отрови у малом, а МИН-у су на
листи прекобројних и тројица директора. Ситни колачи коштају 260 динара по
килограму.

Опет су актуелни председнички избори, који стају три евра по становнику.
Колико и једна солидна фабрика шећера.

Коначно, 12. новембра, стигла је вакцина против грипа. Ускоро је отворен
први сплав на Нишави, а Ристићеви унуци траже део "Нитекса". Почела афера
"клавир", која је још актуелна.

Трећег децембра, месеца слава, констатујемо да нишке трговине нуде све за
дане Великог поста, од рибе до колача. Хотел Ниш за дочек нуди ниже цене
него лане - 1950, уместо 2.100 динара. У 14 сати било је девет степени, на
раскопаним улицама у опасности су и возачи и пешаци. На тезгама пијаца
продаје се и грејана ракија, а Нишлије могу лакше да добију кредит него да
обезбеде жиранте. Дочек Нове у Барселони - распродат. Места у Нишу има још у
"Наису". "Житопек" купили радници.

Пао је снег, улице су остале раскопане, саобраћј отежан. У години коју смо
дочекали са жељама да нам, коначно, крене набоље, настављено је раскопавање
и прекопавање улица. На пијацама се појавио први зелениш, паралелно са
туршијом и парадајзом у флашама. А већ првог марта почеле су да раде летње
баште. Осмомартовски хит је Будимпешта, па Истамбул. У Нишу, коначно, могу
да се купе ципеле од 34 до 52, у новоотвореној продавници "Е зарма". Грип
празни учионице, оболевају и наставници, а Топлана обећава скидање yемпера.
У златарама, за 8. март, купују само жене. Пасуљ кошта 140 динара.

Нешто се шушка о некаквом новом вирусу из Азије, док у Нишу харају три већ
позната. Већ 18. марта мистериозна упала плућа стигла у Европу. Преко 5.000
оболелих од "домаћег" грипа у Нишу. Епидемија је на врхунцу.

Због САРС-а опустеле кинеске продавнице. Лубенице из Порторика - 120 динара
кило.

Почетком априла "Це маркет" је у Нишу затворио шест супермаркета. Нишлије не
праштају шкртарење на кесама и "непризнавање" чекова "Нишке банке", за које
нема почек. Млади кромпирићи стају 130 динара, пијанства најчешће руше
бракове, троструко више наркомана тражи помоћ.

Крајем априла у Нишу одржана прва аукцијска продаја прдузећа. Од 17
понуђених, продато је једанаест.

Најезда змија у мају

У мају месецу Пуковчани су наставили спор са Електродистрибуцијом и
неплаћање струје, постајући болна тачка ЕПС-а. Током првомајских празника
змије су ујеле петоро Нишлија, врело је као пре пола века, Нилије не купују
ни кочански пиринач, сумњајући да је из Кине.

Туристе маме четири мора, штедише пораниле у Националну штедионицу за
исплату првих рата своје већ заборављене штедње у "Југоскандику". "Нишка
банка" увела провизију за исплату кеша.

Суша већ десеткује приносе, али зато скачу цене. Пуковчани заратили са
Дистрибуцијом. Илегалце јури 40 нових инспектора рада, мотел "Наис"
предвиђен за карантин у случају САРС-а, па се отказују свадбени ручкови. Ниш
добија први банкомат за замену девиза.

Матуранти, почетком јуна, увелико славе завршетак основне и средње школе.
Купују
професорима поклоне, од мобилног телефона до репарираног фиће којег је
збуњена разредна љубазно одбила.

Радници "Белвита" купили су своје предузеће, после се покајали због високе
цене, али још иду даље - до исцрпљења. Прве трешње стају 50 динара, ЕПС у
кампањи за свој бољи имиy води платише у позориште. Тржиште рада обучава
будуће бизнисмене. Срушило се стабло јапанске софоре у Тврђави, засађено
1878. године. Хит дијете брзо враћају килограме, упозоравамо гојазне
суграђане.

На јунским тропским врућинама не помаже ни гвоздено здравље, на улицама
колабирају и млади. Хитна помоћ има пуне руке посла. "Белвит" тражи
поништење аукције. Трећина основаца пала на пријемном испиту из математике.
Трка за индекс почиње 25. јуна. Нишлије на терасама негују јапанску ружу и
љуте папричице, босиљак и хибискус, палму и алоју. Упозорење - новац се не
шаље у писму. У Чаиру - обука непливача и ноћно купање.

ДИН добио газду

На 34 јулских степени, за једно преподне преко 20 Нишлија дало крв - али не
комарцима.

Почетком августа, коначно, прорадила је фонтана у Нишкој Бањи, изграђена
1976. године. ДИН добио газду - "Филипа Мориса", али од тога нема већих
плата и пензија, упозорава министар Ђелић. У моди је еспресо на асфалту,
многи незапослени и даље бирају посао. Ниш пронашао рецепт за заустављање
беле куге. Шалтери и банкомати заменили дилере. Хитној помоћи преко 100
позива дневно - последица врућина. Карте за Филмске сусрете разграбљене,
рођена прва кинеска беба у Нишу. Египат је за летовање био хит. Земља и Марс
никада ближе, али нас Марсовци нису походили. Срба Илић, Нишлија из Америке,
купио и "Србијатурист", после београдског "Путника". Случај "стенвеј' још у
жижи јавности, само надлежни органи ћуте. Нишлије пожуриле са зимницом.

У Нишу дипломирали први студенти Факултета уметности, почетком септембра.
Ајварка кошта 15 динара за кило. Седмог септембра рођено је седам девојчица
и чак девет дечака. Развод кошта 20.000 динара. Ниш бруји од багера, улице
поново прекопаване и затрпаване, саобраћај отежан. ...и поново ради нишки
аеродром. Обновљен је уз помоћ Норвешке.

У ишчекивању првог правог снега, завршетка реконструкција градских улица,
новогодишњих програма и понуда за зимовање, нових продаја предузећа и нових
радних места, већег броја новорођених и венчаних, бољег односа између
политичара и странака. "Народне новине" обећавају својим читаоцима
правовремене информације, свакодневно.

Н.Санојевић

---

Нове књиге: "Нишке анегдоте 19. и 20. века", Видосава Петровића

Чему су се Нишлије смејале?

* Анегдоте од Чегарског боја до НАТО бомбардовања и од Стевана Синђелића до наших савременика

* Намештаљке и смицалице и за војсковође, краљеве, владике, професоре, уметнике и партијске моћнике

Одувек су се људи смејали, или збијали шале на свој и туђ рачун у смешним
или неспретним ситуацијама, обично непланираним и спонтаним догађањима. Зато
свако место и свако време обилује појавама које су остале упамћене као
смешне, духовите, често сатиричне, а неретко је да су актери таквих догађања
постајали јунаци каснијих прича и препричавања. За њима су остајале
анегдоте, веома популарна књижевна форма, у облику кратке приче духовите
садржине. Оне су прожете и аромом времена у коме су настале, одсликавајући
живот тога доба, људе, обичаје, друштвене односе. И управо ту смешну страну
Ниша, оштроумност и довитљивост људи са ових простора, оно што није ни виц,
ни шала, те приче које су се препричавале кроз деценије или записивале,
сакупио је књижевник Видосав Петровић, у књизи "Нишке анегдоте".

Времеплов са смехом

Из богате ризнице усмених казивања, али и онога што је остало записано у
књигама, новинама или часописима, Видосав Петровић је оивичивши раздобљем од
два века, отргнуо од заборава многе приче које одсликавају духовну климу
једне епохе. То се може рећи и за време под турском влашћу, када су се
Нишлије често са доста духа, довијајући се на разне начине супротстављале
освајачима, али и за време партијских и политичких тортура, до најновијег
доба. Народ очигледно ни у најтежим ситуацијама, временима ропства, ратова и
недаћа није губио смисао за хумор. Зато је та смешна страна наше историје и
заслужила да буде овековечена.

Да иронија буде већа, књига и почиње анегдотом из времена боја на Чегру а
завршава "духовитом досетком" из времена НАТО бомбардовања Ниша. Две
духовите приче лоциране у два историјски трагична тренутка. Свако време има
своје јунаке, па су и у анегдотама остале забележене или у причама сачуване
многе значајне личности из наше историје. Стеван Сремац је писао о Нишу,
бележећи притом много тога што му је било, смешно, али Нишлије су и њега
ловиле" у смешним ситуацијама. Нишки просветитељ учитељ Таса се својом
сналажљивошћу и духовитошћу, такође нашао као личност многих прича. О
крељевима, престолонаследницима, председницима влада и општинама, владикама
и свештеницима, који су дошли много година после "турског сулума" и да не и
говоримо! Јунаци нишких анегдота, ништа мање симпатични нису били ни
мајстори, калфе, кафеџије, ловци, ту је и незаобилазни Калча са Чапом
(легенда нишког хумора), газда Ивко и слични. У новије време, у причи је
доста дуго опстао чувени нишки молер Авдо Зекић" - шпански глумац из
Лајпцига". Међутим, својеврсни спектакли ипак су се збијали по нишким
биртијама и сокацима, у позоришним фоајеима, на књижевним поселима, за
кафанским столовима...

Сами су се намештали

Сам аутор, сакупљач и приређивач књиге о нишким анегдотама, није могао
одолети искушењу свога времена, које је такође било крцато смешним,
смештеним и духовитим ситуацијама, па књига обилује досеткама новијег
доба. Анегдоте су писали или аутори причали наши савременици, новинари,
књижевници, глумци, политичари, обични људи. Видосав Петровић забележио је
или препричао бројне нишке ситуације 90-их година. Јунаци анегдота су сада,
многи нама знани ликови: Влада Сердар, Михајло Игњатовић, Драгољуб Јанковић
Јенки, Тихомир Нешић, Тимошенко, Веселин Илић, Млађа глумац, Чокалија... па
бивши председници општине и гости Ниша: Виб, Ричард Бартон и Елизабет
Тејлор, Иво Андрић, Добрица Ћосић и други. За многе ситуације тога времена
се може рећи она стереотипна: - Да није тужно, било би смешно! - А ипак, је
на крају све испало смешно: И грешке у новинама, и забране листова и
часописа, и политички ломови, смене и "револуционарне промене", пијанке,
дремке, увреде, пацке, намештаљке... "Време лечи ране", рећи ће песник, а
анегдота стварност претаче у хумор. И томе се данас смејемо!

Ништа није у овој књизи толико смешно "да пукнеш од смеха", али је увек
духовито, често саркастично и подругљиво.

Видосав Петровић је забележио и много тога из личног сећања, што вероватно
не жели да се заборави и што хоће да препусти суду јавности. У прикупљеним
анегдотама има и доста порука и горких истина. Како схватити писмо Сандра
Заниновића, некадашњег диригента Симфонијског оркестра Влади Даштевском, са
100 долара у коверти, у време распада Југославије, са поруком да је то од
пријатеља Хрвата. Тиме ове анегдоте, кроз успут забележене приче, истргнуте
фрагменте из свакодневног живота, записују успут и једну нову страницу
историје, али бележи споредне податке о многим значајним личностима. Али ће
увек једна карактеристична црта нашег менталитета остати присутна:
духовитост, сналажљивост, макар она била трапава и смешна, и осмех када нам
је и најтеже... И то је поента ове књиге, не да нас најсмеје и разоноди, већ
да нам укаже и покаже и ону другу страну стварности која ствара ситуације у
које упадају и они који можда нису склони хумору. Ако само издвојимо дијалог
директорке Позоришта, која "ће полудети од бројних проблема", са директором
болнице у Топоници, који јој узгред каже "да код њих више за луде нема
места", онда је то смешно, али и дубоко истинито и везано за један тежак
тренутак у коме живимо. Или кад диригент Шпаја прави илузије на рачун НАТО
агресора, док напољу заиста падају бомбе! А таквих ситуација је у анегдотама
безброј и протежу се кроз сва временска раздобља...

Д.Девић

---

Када почиње грејна сезона у Нишу

Центар за заштиту потрошача "Форум" је у више наврата указивао на некоректан
однос Градске топлане према потрошачима. Обављен је и разговор са директором
Топлане, када му је предат и писмени документ у коме се указује на
некоректности али то није имало никаквог ефекта. Кулминација некоректног
односа достигнута је 15. октобра ове године, када је требало да отпочне
грејна сезона. Руководство Топлане је 14. октобра најавило почетак грејне
сезоне за наредни дан, иако је знало да Топлана није спремна да отпочне са
грејањем. Објављено је да је извршена хладна проба система, иако у систему
није било воде, па ни проба није могла бити извршена. Тог 15. октобра
укључене су само мини-топлане које се налазе на приферијама града а Топлана
"Криви вир" и Топлана "Југ" нису уопште укључене, јер се тек тада почело са
пуњењем система водом.

Одлука о производњи и снабдевању топлотном енергијом, коју је донела
Скупштина града Ниша, у потпуности регулише рад Топлане и то:

1. Члан 21: Ремонт и други радови на постројењима даљинског система грејања
ради припреме за наредну грејну сезону врши Топлана по престанку грејне
сезоне и мора их завршити најкасније до краја септембра. У времену од 20. до
30. септембра Топлана је дужна да изврши топлу пробу функционисања свих
топлотних извора даљинског система грејања.

2. Члан 23: Грејна сезона почиње 15. октобра а завршава се 15. априла, ако
другим прописима није другачије одређено.

3. Члан 24: Температура загревања износи 20 Ц+ -2 Ц, уколико другим
прописима није другачије одређено.

4. Члан 25: Грејни дан траје од 6.00 до 21.00 сат, а субитом и недељом од
8.00 до 21.00 сат и у том периоду одржавају се прописане температуре.

Очигледно је да Топлана није испоштовала ниједан од ових чланова а за чије
непоштовање је иста одлука предвидела и Казнене одредбе.

Центру "Форум" се јавио велики број грађана са жалбом због неблаговременог
почетка грејања, јер су се многа деца разболела а родитељи морају да узму
боловање да би их чували у хладним становима.

На овај начин је нанета велика штета грађанима Ниша за шта би се у правним
државама о којима ми стално говоримо, плаћале велике надокнаде штете. Остаје
да се види шта ће Градска Управа као оснивач ЈКП "Топлана" предузети у овом
случају. Уосталом, овде сигурно има посла и за Комуналну инспекцију, коју
овим путем позивамо да се огласи и обавести грађане о предузетим мерама.

 

---

Уз Дан општине Дољевац

Пре сваког улагања динар се двапут вага

* Са скромним парама урађено доста. Једна од ретких средина у Србији где људи не одлазе са својих огњишта. Фали само "корак" до трајног решења проблема са пијаћом водом.

Дољевчани нису шкрти људи. Напротив. И кад немају довољно ни за себе нађу
начина и пут да другоме помогну. Старији кажу да људе са таквим понашањем и
срећа прати. Млађи, пак додају да је такав однос према другима урођена
вредност народа ове средине. Не греше ни једни ни други. Јер, чак и површном
"анализом" шта је досад урађено и шта се све ради, почев од инфраструктуре,
школства, здравства... на десетине је примера несебичности. Како се то
постиже?

Несебично помажу

- Мала смо средина а хоћемо свуда да будемо присутни, свима да помогнемо,
каже Предраг Санојевић, председник Скупштине општине Дољевац. - Тешко је то,
али некако успевамо. Можда баш захваљујући чињеници да сваки динар, пре
улагања двапут вагамо. Дугачак је списак помоћи Општине установама,
институцијама, удружењима... Ето, са милион динара помоћи ћемо Дому здравља
мада то није наша обавеза. Јер, зна се одакле се, односно из којих извора,
финансира здравство. Међутим, ти људи раде у нашој средини, деле судбину
овдашњег живља, раде много тога у интересу пацијената. Како им онда не
помоћи? Помажемо и спортске организације, клубове, дајемо колико нам
могућности дозвољавају и паре за живот, рад и опстанак, неких удружења. На
пример, Удружењу инвалида...

По речима Станојевића, за развој спорта и физичке културе средства се не
издвајају случајно. Јер, како каже, боље деца да "пикају" лопту, играју
кошарку или тенис него да њихови родитељи страхују где су, с ким су...
Некоме ће бити несхватљиво како то сиромашна дољевачка општина са скромним
буyетом издваја више за спорт или физичку културу од неких много имућнијих
средина. Међутим, и култура и спорт сагледавају се баш као и образовање. У
школству, на пример, свеједно да ли је реч о адаптацији неке школе, уређењу
спортских терена у образовним установама... на сваки динар које издваја за
ову намену Министарство образовања, општина Дољевац даје још један динар.

Поносни на младе

- О младима се и те како води рачуна у нашој средини, каже Станојевић. -
Посебно школској и предшколској деци. Трудимо се да им улепшавањем детињства
обезбедимо и много мирнији сан. Зато није свеједно у каквим условима деца
похађају наставу, у каквим амбулантама или здравственим станицама лекари
пружају услуге пацијентима. У задње три године, на пример, када је реч о
школству, грађене су нове школе (2001) прошле године су реконструисане две а
ове године у новом руху биће још две школе. - У Чапљинцу и Кочану. Помогли
смо изградњу Дома културе у Шарлинцу као и реконструкцију грејања у
Образовној установи "Вук Караyић" у Дољевцу. Поносни смо и на средњу
Економску школу која постоји у нашој средини већ четири године. Ове године
школу завршава прва генерација. Рачунали смо да ће ова средња школа
"подмировати" потребе наше, дољевачке општине, али није тако. Велики интерес
за похађање наставе у овој школи показали су и ђаци из суседних па и неких
удаљенијих општина. Планирамо да у склопу ове школе отворимо и трговачку...
Чини ми се да образовање боље сагледавамо у нашој средини од неких којима је
то превасходни посао. Јер, обе школе и основна "Вук Караyић" и средња
Економска добијају новац из општинског буyета на жиро рачуна. Са сто посто
покривања трошкова учествујемо у превозу радника у школама а дајемо паре
и за огрев.

По речима Станојевића и поред чињенице да Општина располаже скромним
средствима увек се нешто гради, улажу се паре... Дољевачка средина је још
давних седамдесетих година имала телефоне у сваком селу. Међутим, после тога
се стало са инвестицијама. Дошло је време да се нешто на овом плану
предузме. Јер, општина "расте", повећава се број становника. Захтева за нове
телефонске прикључке је доста. Међутим, сви који су поднели захтев добиће
број. Новом дигиталном централом овај горући проблем ће бити решен. Уместо
1.392 прикључака, захваљујући дигиталној централи грађани општине имаће
преко 2.500 телефонских прикључака. Нове борјеве добиће Дољевчани, мештани
Орљана, Кочана... Ова значајна инвестиција пада на терет Телекома.

Значајне инвестиције

Друга, не мање значајна инвестиција, истиче Станојевић, је реконструкција
далековода Ниш - Дољевац са појачаном главном трафостаницом у Дољевцу. Досад
је урађено више од осамдесет одсто посла а радови ће бити окончани, рачуна,
се до почетка грејне сезоне.

- Имали смо у општини, посебно у неким срединама изузетно низак напон
струје, истиче Станојевић. - Уместо 220 волти напон је често био 120 до 130
волти. Разумљиво је онда зашто су људима цркавали телевизори, фрижидери,
замрзивачи... Коначно на ове проблеме биће стављена тачка. Разрешавањем овог
проблема решаваће се и проблем наплате струје... О ниском напону који је
задавао муке људима, нема кога нисмо обавештавали. Писали смо ЕПС-у,
Министарству енергетике... Тешко је било са струјом Пуковчанима, али не само
њима. Ове две инвестиције, заједно са решењем проблема пијаће воде, за нашу
дољевачку општину су од капиталног значаја. Реч је о изузетно крупним
инвестицијама. А какву воду пијемо то је добро знано. Неквалитетну, пре
свега. Зато ћемо покушати да убрзамо довршетак посла на цевоводу да коначно и у нашу средину стигне здрава пијаћа вода.

---

Дан општине Гаџин Хан

Приоритет рентабилним инвестицијама

* Заједничким напорима грађана и челника општине измељен лик заплањског села. Огрејаће сунце цело Заплање ако се реши започета инвестиција у Хладњачи. Спорт и култура је нешто чиме се Заплање може похвалити.

Максимална штедња, али никако на уштрб грађана и улагање у оно што ће колико сутра користити грађанима била је једна од преокупација челника општине Гаџин Хан од прошлогодишњег до овогодишњег октобра. Међутим, и у условима беспарице, неминовних путева транзиције, урађено је доста. На плану инфраструктуре, пре свега. Није изостала ни подршка локалне самоуправе здравству, школству...

Доста урађено

- Општина је и у тешким условима успела да реализује свој програм, посебно у
делу где је могла да утиче на реализацију онога што је био приоритет као и у
делу срестава која се обезбеђују преко Вваде Републике Србије, односно,
надлежних министарстава - истиче Синиша Стаменковић, председник Скупштине
општине Гаџин Хан. - Изузетним залагањем свих, успели смо доста тога и да
реализујемо. Баш због чињенице да у општинској каси није било онолико пара
колико нам је било потребно, учинили смо доста напора да приоритет у
програмима дамо оним инвестицијама које су неопходне за наше грађане, које
ће им колико сутра донети бољитак.

По речима Стаменковића, у привреди су тешкоће присутне, као уосталом, и
целој Србији због спровођења пројекта приватизације, тако да општина нема у
овом делу неке изражајније приходе. Досад је Грађевинско предузеће "Рад"
приватизовано аукцијском продајом, а у поступку приватизације је још
неколико предузећа. Присутан је оптимизам да ће се и код њих започети посао
приватизације успешно привести крају.

Велико богатство

- Хладњача у Доњем Душнику чијим би завршетком цела општина, односно,
грађани наше средине много добили, је још присутан проблем - истиче
Стаменковић. - То је највећа инвестиција у нашој средини али - исплатива.
Податак вредан пажње који уноси охрабрење је чињеница да се и Фонд за развој
Србије определио за ову инвестицију у Доњем Душнику, али уз услов да се
пронађе домаће приватно правно лице коме би Фонд одобрио средства по својим
критеријумима за завршетак објекта. Управо смо ових дана у Фонду имали
разговоре са заинтересованим особама и ти разговори су доста успешно вођени,
па очекујемо да се у току наредних дана дефинитивно разјасни: да ли ће се
ова инвестиција наставити или не. У овом тренутку илузорно би било
објашњавати какву би благодет Хладњача донела општини Гаџин Хан, односно,
њеним грађанима. Неће, међутим, погрешити ни онај ко се прихвати посла,
односно наставка радова на објекту. Јер, Заплање је богатство. Средина,
наиме, има изванредне услове за организовану производњу јагода, малина и
купина...

"Око соколово"

Стаменковић истиче да је и у осталим областима, између два општинска
празника, доста урађено. Максимално се излазило у сусрет грађанима и њиховим
потребама.

- Свакако да за овакво стање у општини треба захвалити доброј и већ уходаној
сарадњи наше средине са Скупштином града Ниша и нишким општинама - каже
Стаменковић. - Са осталим суседима имали смо углавном официјелну сарадњу,
али досад нисмо имали неке заједничке акције ни на једном пољу. То је,
свакако, заједнички недостатак, поготову ако се има у виду чињеница да нам
је доста тога заједничко. Између осталог, ту мислим и на сарадњу на
културном, али и на спортском плану. Међутим, када је реч о информисању,
спорту и култури уопште, ту смо, тако бар други то "виде" отишли неколико
корака даље. Радио и ТВ "Око соколово" у Гаџином Хану има посебан задатак у
информисању који успешно извршава, чак и у тешким условима за рад ове
информативне куће. Међутим, наши грађани су редовно и благовремено
информисани о свим значајним догађајима у општини, региону и Србији.

Што се тиче културе и ту се програм спроводи, иако Министарство културе није
изашло у сусрет за финансирање манифестације у ликовном стваралаштву.
Међутим, општина се снашла - издвојила је средства уз доста напора за
одржавање Првог српског сабора свечарских оркестара. Међутим, Министарство
културе неће остати по страни код одржавања једне друге, веома значајне
манифестације: Миљковићевих поетских свечаности које ће се одржати у првој половини новембра..

---

Лекару с поверењем

* Добра организација здравствене мреже на терену. И грађани заинтересовани за бољи изглед амбуланти у својим срединама. Бројна старачка популација у Заплању није препуштена сама себи.

Дом здравља у општини Гаџин Хан је колектив каквим се мало која средина може
похвалити. Све што се ради у овој здравственој установи, ради се у корист
пацијената. Међутим, није свеједно ни грађанима како ће им изгледати
амбуланта у њиховој средини. Има примера где су у адаптацији објекта
намењеног здравству учествовали сами мештани и где број радних сати нико
није "мерио". Међутим, са своје стране и лекари се одужују Заплању. Посебно
старијој популацији која је и најбројнија у општини Гаџин Хан.

Кућно лечење

- Здравствена служба у општини заиста нам је добро организована - каже др
Љубиша Стојиљковић, директор Дома здравља. Скоро сваку средину у Заплању
"покрили" смо здравственом службом тако да лекар ниједном становнику, какав
је то био случај раније, није "преко брда". Здравствене станице постоје у
Заплањској Топоници, Доњем Душнику, Горњем Барбешу и Великом Крчимиру.
Потребама грађана прилагођен је и рад лекара у амбулантама у Личју, Равној
Дубрави и Гркињи. У Личју, на пример, ради се свакодневно, осим викендом, у
једној смени, у Гркињи понедељком и средом и у Равној Дубрави уторком и
четвртком, у једној смени.

Међутим, када је реч о Дому здравља у самом Гаџином Хану, рад лекара заиста
је прилагођен потребама грађана општинског центра. Ради се свакодневно до
деветнаест сати, а у дане викенда одлази екипа која даје инјекције у Барбешу
и Заплањској Топоници. Добро је организована и стоматолошка служба у
Заплањској Топоници где се ради у првој смени од понедељка до петка. Сваког
дана, сем уторка, ова служба ради и у Доњем Душнику. При Дому здравља
постоји интернистичка служба и ултразвучна дијагностика, рендген
свакодневно, а пнеуматофизиолошка служба уторком и петком. Организован је
свакодневни рад хигијенско епидемиолошке службе, као и патронажне службе и
кућног лечења, осим у дане викенда (прва смена).

По речима др Стојиљковића, пуне руке посла имају лекари и друго медицинско
особље када је реч о старачкој популацији. Таквих је и највише у Заплању,
готово 48 одсто од укупно 10.500 становника. На кућном лечењу ангажоване су
две медицинске екипе, а предах готово да нема ни патронажна служба.

Помаже и општина

- Упут пацијентима за нишке клинике и лечење у овом граду даједмо једино кад
је у питању нешто што нисмо у могућности да лечимо - каже др Стоиљковић. -
Иначе, када је реч о условима за рад лекара и осталих запослених, не само у
Дому здравља већ и на терену, здравственим станицама и амбулантама, они су у
последњих једнаест месеци знатно побољшани. Скупштина општине несебично нам
помаже, било да је реч о куповини санитетског или теретног возила или када
је у питању санација неке амбуланте. Помажу нам и људи из ОЗ "Дунав".
Прилозима грађана, али и помоћи општине, реновирана је амбуланта у Личју као
и амбуланта у Великом Крчимиру где је, између осталог, урађен и мокри чвор.
Изграђена је и прилазна рампа у Дому здравља за хитне случајеве, а реч је о
донацији ИРЦ. Помаже и Министарство здравља у границама својих могућности
које нам је уз помоћ СО Гаџин Хан обезбедило санитетско возило са лежајем.
Само општина Гаџин Хан дала је 80.000 динара... Иначе, када је реч о помоћи
СО, досад је на адресу Дома здравља стигло за мање од годину дана преко
250.000 динара.

Запослени у Дому здравља много тога су и сами урадили. На пословима које су
радили запослени у Дому здравља, уштеђено је за годину дана, а можда и мање,
готово 150.000 динара. У неким срединама, Личју и Великом Крчимиру, на
пример, на пословима у амбуланти, на неки начин учествовали су и грађани.
Давали су људи за лепши изглед "својих" амбуланти по 100, 150 динара. Није
изостала ни помоћ нишког МИН-а, фабрике у Гаџином Хану - каже др
Стојиљковић.

---

Основна школа "Вук Караџић"

Бољи услови за стицање знања

- На подручју дољевачке општине наставу похађа 1.843 основца. Несебична
помоћ СО Дољевац у обезбеђивању бољих услова за рад ђака и њихових педагога.

Ђаци, али и њихови педагози заиста имају добре услове за рад на подручју
дољевачке општине. У срединама где то није баш тако, увелико се ради на
адаптацији постојећих школских здања. Да се у плановима за неко извесније
сутра бар када је реч о школству у Општини, није погрешило је и новоотворена
средња економска школа смештена у здању Образовне установе "Вук Караџић".,
На иницијативу општинског руководства вероватно ће ускоро бити поред
економске отворена и Трговачка школа....

- Основним образовањем на нашем подручју обухваћено је 1.843 ђака, каже
Оливера Марјановић, секретар Основне школе "Вук Караџић" у Дољевцу. Невоља
је, међутим, што нам се број ђака смањује из године у годину. На пример,
2.000-те било је 2.013 ђака а ове школске године око 170 ученика мање.
Поред Дољевца осморазредне школе још постоје у Малошишту, Пуковцу и
Белотинцу, Четвороразредних школа је укупно десет Кочау, Шаиновцу, Русни,
Чечини, Орљану, Шарлинцу, Мекишу, Чапљинцу, Кнежици и Перутини.

По речима Оливере Марјановић, да је са отварањем средње економске школе
постигнут пун погодак показује и податак о великом интересу свршених
основаца за похађање наставе у овој школи. Укупно је осам одељења у школи,
по два у сваком разреду са близу 250 ученика. Ове године школу завршава прва
генерација Економске школе. Рачунало се да ће ова школа "подмирити' потребе
дољевачке средине, али се показало да није баш тако. Наиме, велики број
ђака похађа наставу из суседних општина, Житорађе па чак и удаљенијих места
- Брестовца, Липовце... Наставу бпохађа и добар број нишких младића и
девојака.

Када је реч о основном образовању најмањи број ученика је у Перутини где
наставу похађа свега осам ученика. Међутим, смањује се и број ђака у
осморазредној школи у Белотинцу. Наиме, у првом разреду прошле године било
је уписано двадесет ученика а ове свега четрнаест.

- Велика пажња посвећује се условима у којима раде ученици и наставници каже
Оливера Марјановић, - Реконструисана су школска здања у Мекишу и Кнежици а
увелико се ради на новом изгледу школа у Чапљинцу и Кочану. Урађен је,
односно промењен под у неким школама. У плану је да се то уради у Пуковцу ,
Малошишту. Нови изглед после кречења добила је и школа у Дољевцу. Планира се
нови кров у школи у Пуковцу а у плану је поставаљање централног грејања у
Белотинцу, фискултурна сала у Малошишту као и кров у Дољевцу. Иначе, у
свим пословима које радимо на школским објектима, и не само њима много нам
помажу људи из СО Дољевац. На сваки школски динар Општина даје "савој"
динар. Било да је реч о реконструкцији школа или неким други
инвестицијама.

---

С(полна) политика

Мршав а дебео

пише: др Јездимир Здравковић, психијатар

У српској верзији многе појаве у друштву су контроверзне. Уочавају се јасно
и када је реч о демократским партијама које су опозиција другим демократским
партијама, ћоркираним и одбеглим шефовима партија који управљају својим
поклоницама телефонима, новокомпонованим бизнисменима и бројним аферама.
Управо смо ушли у још једну контроверзну ситуацију. Реч је о председничким
изборима.

Пре неки дан у једном, свакидашњем кафанском разговору било је речи о некој
личности из нашег трагикомичног политичког живота. Заиста није важно о
којој, јер сви личе на партијске шефове из сопствених странака. Иста одела,
исте разе исти говор, неговор или новоговор. Срећни су политичари чији
шефови труну у Хагу, поштеђени су бар да у погледу облачења избегну терор
иконографије, јер кад би и они носили штрафтаста робијачка одела цела Србија
би личила на затвор. Срећом, овако личи на отворено друштво, које је по
многим питањима а посебно по аферама, само себе затворило.

У том кафанском друштву, сабрат који воли "капљицу" осим оне мождане,
изрекао је о том хомо политицусу следећи суд:

"Ма пусти човека на миру, он је контроверзна личност"

"Шта ти то значи? упитао сам?

"Па тако, човек је мршав а дебео" одговорио је.

Остало ми је, наравно, да наслућујем да је мој пријатељ из кафане побркао
појмове. Претпоставио сам да се оно "мршав" односи на памет" а оно "дебео"
на килажу. Нажалост, моја претпоставка није била тачна. Оно што је рекао
треба схватити буквално, не само у погледу многих наших политичара који се
баве занатом која би требало да се зове "политика" него и у погледу нашег
свеукопног политичког живота. Да није тако како јесте, контроверза не би ни
постојала. А ево и зашто! Оставимо за собом бројне афере, којима није
преостало ништа друго него да саме себе разрешавају, узмимо за пример
тренутно најважнији догађај у земљи. Реч је, наравно, о изборима за
председника Србије.

Није занемарљив број озбиљних политичких аналитичара који сматрају да њихово
расписивање прате многе контроверзе. Није, заправо, јасно да ли су у
одлучивању да се распишу преовладали правни или страначко шпекулативни
елементи. Још је мање јасно, да ли их је требало расписати после доношења
Устава и да ли ће новоизабрани председник, по доношењу уставног акта у
"седлу" остати само пар месеци, или и дуже под условом "да се тако
договримо". Неки аналитичари претпостављају да су избори расписани да би
пропали, јер да се хтело другојачије, треблао је претходно смањити цензус од
50 посто плус један бирач колико треба да се појаве на гласачком месту.
Други сматрају да се избори расписују да би, с једне стране, водећа
коалиција добила на времену јер јој рејтинг пада, а с друге стране, да афере
ставе у други план. Контроверза је и у цени коштања избора, а у којој се,
собзиром на претходна два неуспела избора, најјасније огледа чињеница да
резултат избора може да буде "мршав" али ће у сваком случају "дебело" да
кошта пореске обвезнике. Али није битно. Ко у овој земљи брине о парама када
је реч о народном весељу. Не може ова власт да распише толико неуспелих
избора, колико народ може да их плати.

Парадоксално јесте, да контроверзе прате и саме председничке кандидате, који
су, бар за сада, у игри. Али не само због чињенице што су неки од њих у
досадашњим надметањима у изборима за председника Србије, пролазили мршаво
упркос чињенице да су народу нудили дебела обећања. претпостављам да је
најконтроверзнија фигура у овој мртвој трци човек који, евентуално, не само
да има неке шансе да победи на изборима, већ има и "најдебље" аргументе.
Подржава га позиција, веома је образована личност, био је левичар у
младости, демократа у позним годинама, елоквентан је говорник и човек
компромиса. Мало је таквих, па читоцу није тешко да у опису ове стилске
фигуре препозна председничког кандидата уваженог господина. Драгољуба
Мићуновића. Зашто је он, онда, да користимо лексику из наслова - "мршав а
дебео"? Управо због биографије, коју он, по сопственим речима, нуди као
једино што има да понуди бирачима. Биографију, дакле, уместо новца за хлеб!
Мршаво предизборно обећање! У овој земљи људи не читају ни имена мртваца на
надгробним споменицима, а камоли биографије. Нико ништа не чита, ни гладни
ни сити. Гладни због глади, а сити после силне јурњаве да зараде паре да
прехране себе и децу, нису у стању ни очи да отворе. Ко, ипак, и поред
непотребног напрезања очног вида чита биографије, сазнаје да је кандидат
рођен у првој половини прошлог века, да је робијао на Голом Отоку зна се
због чега, да је припадао праксиковцима зна се шта су они били, да је
основао Демократску странку да би присилно уступио место млађем кандидату,
да је, затим, основао још једну демократску странку. Шта фали ако народ има
две демократије? Није за бацање! Али питам се, под условом да га у нашој
говњивој ситуацији и изаберемо, да ли ће старији господин моћи да потрчи,
савије се пред моћницима, ако тако мора да буде, или да, евентуално, клекне
или чучне а да тај чин није условљен неодложном физиолошком потребом, већ
представља, искључиво, патриотски гест "за народну ползу". Накнадна
предизборна обећања о могућности да г. Д.Мићуновић помири непомирљиве личне
амбиције страначких првака и контролише Владу треба слободно бацити у дубоки
вир. Како помирити непомирљиве и како контролисати владу која саму себе није
у стању да контролише? "Реклама, бато"! О другим стварима нећемо. Ко у
младости није био загрижени левичар, а у познијим годинама демократа или
конзервативац, тај је не само сумњиве памети већ и сумњивог морала. "Шта да
се ради?, да злоупотребимо речи Чернишевског. Баш ништа. Вештина живота се
састоји у способности да се ништа не ради, а да посао иде. У нашем случају,
нажалост, посао не иде али иду избори.

---

Долазе ли бољи дани за виноградаре

Грожђе оном ко одмах плаћа

* Због дугова задруга према виноградарима и начина исплате грожђа отежан
пласман овогодишњег рода

* Јула укинута акциза на вино, али мишљења о ефектима ове одлуке - подељена

Последњих година виноградари муке муће са грожђем. Прошла су златна времена
када је већина рода продавана на пијаци у Загребу, а остатак задругама.
Распадом некадашње СФРЈ смањено је тржиште, а задруге су запале у тешку
кризу, тако да се виноградари довијају како знају и имеју. У дужем периоду
држава као да је дигла руке од проблема у виноградарству, што је створило
додатне потешкоће и у нишком виногорју виногради напуштени на једној трећини
укупних површина. Томе је допринео и неконтролисани увоз вина из Македоније,
којем домаће није могло да конкурише због акциза и начина плаћања пореза.

Јефтиније вино, али и грожђе

Јула је укинута акциза на вино, која је у цени једног литра учествовала са
око 30 одсто. Да ли ће ова одлука утицати на поспешивање виноградарске
производње, мишљења су подељена.

Директор Задруге "Малча" Драган Ранђеловић сматра да се укидањем акциза и
каквом-таквом контролом над увозом вина из Македоније ствара повољнији
амбијент у виноградарству.

- У произвођачкој цени вина од око 60 динара по литру акцизе су износиле 18
до 20 динара - каже Ранђеловић. - Сада ће вино бити јефтиније и моћи ће на
тржишту да конкуруше увозном. Међутим, треба променити и начин плаћања
пореза да би се осетили позитивни ефекти. Од нас се тражи да порез платимо
након 15 дана од дана изласка вина из магацина, иако прође и до 90 дана док
се оно прода. Због тога би порез требало плаћати тек кад се вино прода -
истиче Ранђеловић.

Директор ПИК-а "Ниш" Небојша Динић, међутим, мисли да укидање акциза неће
донети веће користи виноградарима, јер је због тога пала цена вина, што
повлачи и пад цене грожђа. - То се већ види по ценама које је одредило
Удружење пољопривредних организација "Србијавино" - каже Динић.

- Стање у овој грани још је далеко од уређеног, па због тога ове године
нисмо организовали откуп грожђа - истиче Динић. - У финансијским смо
тешкоћама, и не можемо да гарантујемо произвођачима ама баш ништа. Тражили
смо и ове године помоћ од Министарства пољопривреде и од града, али нико не
показује интересовање за наше проблеме. Препуштени смо сами себи, то је све
што могу да кажем. Штета је и за виноградаре и за оволике наше неискоришћене
капацитете.

Продаја и путем огласа

Задруга у Малчи је организовала откуп, пре свега захваљујући пословној
сарадњи са једном фирмом која је обезбедила средства. Задруга ће прерадити
грожђе, а њихов пословни партнер исплатиће овогодишњи род. Оваквом сарадњом
можда би и друге задруге могле да превазиђу део проблема, али, ипак, највише
зависи од тога како ће држава уредити односе у виноградарству. Сви се жале
на то да не постоји стратегија у овој производњи, и неизвесно је шта ће бити
за годину или две. Подизање нових винограда захтева велика улагања и време
док лоза не почне да рађа, па под овим условима тешко да ће се неко усудити
да обнавља запуштене винограде.

А шта на све то кажу произвођачи? Неки данима чекају у виноградима не би ли
наишао који купац. Набере му се онолико грожђа колико тражи, може и да бира,
али одмах и плаћа. Оно што остане преради се у вино, и највећи део у ракију,
која има неограничени рок трајања. Ракија се после "крчми" током целе
године, и ипак има неке вајде.

Виноградари прибегавају и новој пракси продаје грожђа, као што је давањем
огласа у медијима.

- Задруга у Малчи није ми исплатила прошлогодишњи род, а и ове године нуде
исплату делом у новцу, а делом у репроматеријалу, и то на неколико рата.
Хоћу паре одмах, и зато сам дао оглас у новинама - каже Ранко Ивковић из
Малче.

Ј.Васић

---

Санација школских зграда и даље приоритетни задатак града

Школске кровове крпе градске паре

* Прошле године је за санацију школских зграда из градске касе издвојено
преко 11 одсто буџетских средстава, а овог лета је само за санацију 20
нишких школа утрошено 55 милиона динара

* На листи приоритета поправка кровова, канализационе и водоводне мреже као и електроинсталације у школама

Санација школских објеката од 2001. године налази се на првом месту
приоритета Скупштине града Ниша. Само у прошлој, 2002. години из градске
касе је у те сврхе издвојено преко 11 одсто буџетских средстава чиме је
надмашен и европски стандард. У овој години је за санацију преко 20 нишких
основних и средњих школа у току летњег распуста град из буџета издвојио
преко 55 милиона динара.

Према речима Миодрага Радовића, потпредседника ИО града Ниша ресорно
задуженог за образовање и спорт, санација и реконструкција школских зграда
рађена је према листи приоритета. За то су се побринуле посебне комисије
састављене од стручњака из Дирекције за изградњу града које су процењивале
потребе појединих школа. Предност је дата санацији кровова, канализационе и
водоводне мреже, електроинсталација, громобранских инсталација, али и
сређивању столарије у школама.

- Ове године санирано је 14 основних и десетак средњих школа, каже Миодраг
Радовић. - Само за санацију ОШ "Иван Горан Ковачић" у Нишкој Бањи издвојено
је преко девет милиона динара. У школи је замењена спољна столарија, паркет
у учионицама, канализациона и водоводна мрежа, али је рађен и део крова који
је прокишњавао и тако наносио школи дуплу штету. Санација електроинсталације
у ОШ "Учитељ Таса" финансирана је са шест милиона динара, а толико је за
сређивање у току лета добила и школа "Доситеј Обрадовић". У ОШ "Сретен
Младеновић Мика" уложено је три милиона за санацију крова, а радило се и у
школама "Бранко Миљковић", "Бубањски хероји", "Иво Андрић", "Родољуб
Чолаковић".

Санацијом у току лета обухваћене су и средње школе. У Електротехничкој "Мија
Станимировић" рађена је комплетна замена водоводне и канализационе мреже у
вредности од три милиона динара. Канализација и мокри чворови санирани су и
у средњим школама "Филип Кљајић" и "Ратко Павловић". - Само за санацију
школске зграде "Филипа Кљајића" у Улици 7. јули из градске касе издвојено
преко 10 милиона динара. Захваљујући томе зграда која се буквално налазила
пред рушењем оспособљена је за рад са ђацима, а фасади је враћен и првобитни
изглед, каже Миодраг Радовић.

Канализационе мреже и столарија поправљене су и у гимназијама "Светозар
Марковић" и "9. мај", али и у техничким школама "12. фебруар" и "15. мај".

- Санација школских објеката је дугорочан пројекат који се неће завршити ове
године, каже Радовић. - Већ је направљен списак школа које су друге на листи
приоритета и у којима ће радови отпочети чим се за то створе услови. Међу
тим школама се налази и школски центар на Трошарини који обухвата три средње
школе. Са санацијом се, иначе, намерно почело од кровова и канализације јер
је илузорно радити било шта у школама уколико оне прокишњавају, каже
Радовић.

В.П.

---

"Народне новине" на Институту за неонатологију у Београду

Чекајући прве кликерчиће на образима...

* Не можете остати равнодушни када дође угрожено дете из одржаване трудноће или оно на које су родитељи чекали и по 15 година већ у тим критичним тренуцима дате све од себе. Све се то касније одрази на вас као на човека, али бебе су наш извор задовољства

* Никада нисам имала дилему да ли треба да радим овако тежак посао и зашто ја да будем сведок тога. То се заборави када се спаси нечији живот, каже проф. др Слободанка Илић директор Института за неонатологију у Београду

Милица, Ђорђе, Марко, Ана... Нека од ове деце су у инкубатору тек неколико
дана. Има, на жалост, и оних који после неколико месеци не могу да дишу
својим плућима. За њихове животе бори се тим лекара на Институту за
неонатологију у Београду. Тек када се бебама појаве први кликерчићи на
образима биће сигурни да велики труд није био узалудан.

Ургентни за бебе

На Институту се лече новорођена животно угрожена и превремено рођена деца из
целе земље. Годишње их је више од хиљаду, а више од пола захтева интензивну
негу и надзор виталних функција.

- Имамо бебе тешке свега петсто грама, али и оне од пет килограма којима је
потребна наша помоћ. Неке бебе долазе код нас већ у првом сату по рођењу, а
неке касније што зависи од њиховог здравственог стања. У сваком случају ова
установа је на неки начин мини ургентни центар за бебе, каже проф. др
Слободанка Илић, директор Института.

На запосленима је велика одговорност јер у питању је тек започети живот. На
Одељењу интензивне неге сваки лекар седи поред "своје" бебе и бележи сваку
промену. Др Ирис Пејчић, др Марија Лукавац, др Јасминка Перуничић, др Биљана
Пејовић, др Слађана Булатовић-Стојковић... Њихова задужења су строга и
прецизна. У смени је, како нам је речено, једна сестра која припрема све
терапије.

- Не можете остати равнодушни када дође угрожено дете из одржаване трудноће
или оно на које су родитељи чекали и по 15 година већ у тим тешким тренуцима
дате све од себе, каже проф. Илић. - Сви родитељи исто реагују. не можемо им
увек рећи да је све добро. Морамо бити опрезни јер је исход неизвестан. Они
су забринути, али ми немамо магичну моћ да и поред наше велике жеље све бебе
спасимо, додаје она.

Ми дишемо својим плућима

Да би родитељи били колико толико мирнији постоји могућност да мајка буде уз
дете. Она је ту да успостави емотивну везу са бебом без обзира колико је
мала и свесна.

- Нека мајке се боје превремено рођеног детета. Не знају како да поступају
са њим, шта да раде, како ће га превити први пут када буду у прилици... Наш
је посао да оне буду потпуно спремне за такво дете, напомиње др Илић.

И када се беба потпуно опорави веза са Институтом се наставља. Најлепши
кутак старе зграде, која је подигнута под заштитом краљице Марије давне
1925. године захваљујући великом донатору патријарху српском господину
Варнави, је један велики пано на одељењу интензивне неге. Ту су слике
трогодишњака, четворогодишњака и још старије деце, близанаца и тројки која
су некада била овде. Лекари кажу да многи од њих долазе у Институт да виде
где су они то били. Сви они сада дишу својим плућима.

- Никада нисам имала дилему да ли треба да се бавим овако тешком медицином и
овим послом. По неки пут се питам зашто баш ја да будем свега тога, али
немогуће је одолети. Све се заборави када спасимо живот, каже др Илић.

Г.Ђорђевић

---

Нишлије дугују за воду 317 милиона динара

Ко не плаћа, највише троши

* Једини начин да се наплати дуг јесте искључење воде неплатишама

* Од понедељка, 29. септембра, биће искључене са водовода зграде чији станари дугују преко 300 хиљада динара

Управо минуло дуго топло лето није донело Нишлијама веће проблеме у
водоснабдевању. Међутим, иако је ЈКП за водовод и канализацију "Наисус"
редовно обезбеђивало довољно воде, потрошачи нису редовно плаћали утрошено,
па је дуг порастао на 317 милиона динара. Највећи дужник је привреда са 210
милиона, затим индивидуална домаћинства са 75, следе стамбене зграде са 27,
и на крају мала привреда чији је дуг пет милиона динара.

- Градска влада Ниша крајем прошле године донела је одлуку о репрограмирању
свих дугова за комуналне услуге, па и за воду. Сваком је омогућено да дуг
исплати у 12 једнаких месечних рата. Међутим, многи дужници нису
искористили ту повољност. Нису отплаћивали дуг, нити су плаћали редовну
потрошњу, тако да је основни дуг увећан. Ранија искуства нас уче да је
једини начин да се дуг наплати ускраћивање испоруке воде. Зато смо одлучили
да од понедељка, 29. септембра, искључујемо скупштине станара чији је дуг
већи од 300 хиљада динара. То је први круг искључења, а затим следе они
који дугују између 250 и 300 хиљада, па дужници између 200 и 250 хиљада и
тако редом. Ко дугује мање од шест месеци, неће бити искључиван са мреже -
објашњава Душица Митић, финансијски директор "Наисуса".

Небојша Дојчиновић, шеф Мерно-наплатне службе у Водоводу, тврди да највише
троше они који не плаћају.

- Редовне платише штеде воду, а ко не плаћа, нема интерес да штеди. Према
утврђеним стандардима, довољна је потрошња од пет кубика по члану
домаћинства, они који не плаћају троше и дупло више. Једини начин да се
дугогодишњи дужници натерају да плате јесте да их служба "Ниш-стана" утужи.
Међутим, да би били утужени, треба да их пријаве комшије које због њихових
великих дуговања остају без воде, иако редовно плаћају. ретко се дешава да
комшије то учине због солидрности, тако да је мало дужника завршило на суд -
каже Дојчиновић.

Тренутно у "Наисусу" не постоји тарифни систем по коме би потрошња већа од
пет кубика по члану домаћинства била скупље наплаћивана. Госпођа Митић
наговештава да ће ускоро Скупштина града Ниша донети одлуку по којој ће се
пет кубика по члану плаћати по основној цени, а све изнад те потрошње знатно
скупље, са основнимциљем да се спречи расипање квалитетне питке воде.
Тренутна цена једног кубика је 14,235 динара, а од 1. октобра ће бити 15,235
динара и та цена ће остати до краја године. За 20 кубика, колико месечно
потроши четворочлана породица, трошак је 300 динара и без обзира на тешка
времена и лошу социјалну ситуацију у којој је већина Нишлија, толико пара
може да се одвоји. И да се елиминишу све непријатности које доноси
ускраћивање снабдевања водом. Дојчиновић подсећа да је довољно да се плати
део дуга па да се избегну прасне славине и позива председнике скупштина
станара да дођу да се договоре о начину и роковима плаћања.

М.Р.

---

Станари зграде 16 у Улици Благоја Паровића на невиђеним мукама

Стан број 19 врви од пацова!

* Станови на трећем спрату зграде 16, углавном - празни!

* У страху од бубашваба које излазе из стана 19, станари ноћу стављају вату у нос и уши

* У Центру за социјални рад обећали да ће учинити све што је потребно да се овај проблем реши

Станари зграде 16 у Улици Благоја Паровића (преко пута "Нишекспреса")
годинама живе у невиђеним (комуналним) условима. Извор свих њихових проблема
је гарсоњера број 19, на трећем спрату ове зграде, која се временом
претворила у право легло пацова и бубашваба. Тим поводом "Народне новине"
јуче су се обреле на лицу места, на позив станара ове зграде.

Одмах по изласку из лифта, на трећем спрату, екипу "Народних" дочекао је
неописив смрад који се иза притворених врата стана 19 ширио по ходницима
овог, али и свих осталих спратова. Комшије тврде да у стану има и пацова,
али и ко зна чега још.

- Наши проблеми су почели тачно пре пет година када смо купили стан. Од тада
до данас, живот у овој згради, а посебно на овом спрату је неподношљив због
смрада из комшијског стана, али и страха од станара из стана 19 - прича
Милена Динић, студент друге године Медицинског факултета у Нишу.

Од Милене смо сазнали да у стану 19 живи трочлана породица, мајка, син и
ћерка. Мајка Лепосава и ћерка живе тако што сакупљају ђубре из околних
контејнера и довлаче у стан, а син непрестано пије и, како тврди наша
саговорница, никада га нису видели трезног.

Код њих нико, и никада не долази, а и ко би могао да уђе од смрада и ђубрета
који је по целом стану. На њихова врата не долазе чак ни они што рачуне
наплаћују, јер њима је искључена и вода и струја. Ужас један! Просто се
питамо како су и они још уопште живи - каже Милена Динић.

Миленин отац, иначе директор Антитуберкулозног завода у Нишу, и остали
станари за последње две године обијали су прагове свих институција у граду,
тражећи да се проблем стана 19 и њених станара некако реши, међутим, до
данас све је остало на обећањима.

- Не знам шта да радимо, али више се овако не може. Уколико се под хитно
нешто не предузме, верујем да ћемо бити принуђени да напустимо овај стан -
истиче наша саговорница и напомиње да су станови на овом спрату већ празни.

Истоветну причу чули смо и у породици Апостолов, на спрату изнад.

- Ех, колико пута сам је само молила: "Ајде, Лепа, ми ћемо да вам сви
помогнемо да поново добијете струју и воду, платићемо мајстора само да се
некако све доведе у ред", али ништа. Неће да чује за помоћ, терају нас од
себе говорећи да је то њихова ствар и да могу да живе како они хоће. Не само
да је стан легло заразе, већ смо у последње време почели да се плашимо да
нам можда не науде. Ево, пре неки дан дошли момци да уводе кабловску, кад
изађе Лепина ћерка и поче да их јури са неком мотком. Богами их је мотком
терала све до изнад "Нишекспреса". Да се крстиш и чудиш - прича госпођа
Персида Апостолов.

Да је стан 19 без икаквог претеривања претња по здравље станара, говори и
податак, према речима госпође Персиде, да читаве колоне бубашваба излазе из
гарсоњере и "шетају" ходницима.

- Толико су се људи уплашили да су најближе комшије ове, најблаже речено,
чудне породице, почели да ноћу стављају вату у нос и уши од страха због
бубашваба - нагласила је ова наша старија суграђанка.

Према речима станара из зграде 16 у Улици Благоја Паровића, породица
Стевановић из стана 19 позната је не само у целом крају, већ и надлежним
институцијама од којих годинама добијају помоћ.

Поводом овог случаја пут нас је одвео до Центра за социјалну помоћ у Нишу.

- Чланови породице Стевановић су дугогодишњи корисници наше материјалне
помоћи, тако да смо у потпуности упознати са целим случајем. Међутим, ми
немамо никакав механизам нити овлашћење да урадимо нешто по питању хигијене
у стану којим располажу. Лично мислимо да је то у надлежности инспекције и
вероватно неке од градских служби, јер колико ми је познато, они живе у
општинском стану - рекла нам је Мира Михајлвић, помоћник директора Центра за
социјални рад у Нишу.

Према речима госпође Михајловић, до сада им се нико од станара није обратио
за савет или помоћ у случају Стевановића. У Центру, ипак обећавају да ће све
што буде потребно бити учињено да се проблем станара зграде 16 у Улици
Благоја Паровића, једном за свагда реши. Хоће ли интервенција Центра за
социјални рад бити довољна за то?

Стевановићи никада не закључавају стан. У њега, ионако добровољно нико не би крочио, кажу комшије

 

---

Одржана конститутивна Скупштина нишке Индустрије за прераду алуминијума

"Нисал" постао акционарско друштво

* За председника Управног одбора акционари изабрали Горана Вуковића садашњег већинског власника "Нисала", а за председника скупштине Бранка Стефановића

* Управни одбор указао поверење досадашњем директору

* У наредних шест месеци инвестиције у примарну производњу ће премашити милион евра

* Неће бити драстичних кадровских промен

Јучерашњим конституисањем Скупштине нишкиа Индустрија за прераду алуминијума
"Нисал" постала је акционарско друштво у којем је са 52.530 акција, или 105
гласова, већински власник београдско предузеће "Домал инжењеринг". Овим је,
заправо, започела нова етапа у развоју ове фабрике након приватизације где
се прецизно зана титулар имовине. Да подсетимо, "Нисал" је продат на
тендеру за 325 хиљада евра уз обавезу инвестирања, у наредних пет година, у
вредности 3,5 милиона евра. На питање "Народних новина" да ли је задовољан
овим што је купио, власник "Нисала" Горан Вуковић, који је уједно и
преседник Управног одбора - потврдно је одговорио и нагласио да их очекују
много веће инвестиције од планираних.

- Али - рекао је Вуковић - то нам намећу захтеви тржишта и мораћемо прву
фазу инвестирања завршити пре рока. - То се односи на погоне површинске
заштите, елоксирнице, пластификације, како би испунили основне критеријуме
захтеване од стране нашег стратешког партнера немачке фирме "Шико" која
намерава да користи део наших капацитета. Са овом престижном немачком фирмом
већ имамо потписан протокол о намерама и ускоро би требало да нас посети
њихов лиценцни партнер. Сматрам да ће већ од почетка наредне године бити у
кругу наше фабрике - нагласио је Вуковић.

Према његовим речима, већ у наредних шест месеци у "Нисал" ће бити
инвестирано преко милион евра, иако је њихова законска обавеза да у наредних
пет година уложе 3,5 милиона евра. Према плану од идуће године инвестираће
се у примарну производњу, односно пресаоницу, где су у питању много
озбиљнија и дугорочнија улагања, а све је то усаглашено и са стратешким
партнером из Немачке.

Свакоме према раду и без стресова

Коментаришући питање да ли су радници показали наклоност према програму
новог власника, Вуковић је рекао да верује да ће временом схватити
предности новог начина рада али уз опаску да они још нису довољно
информисани јер су се све ове ствари одвијале у последњих двадесетак дана.

- Суштинска промена настаје, без сумње, јер ће свако бити награђен према
резултатима рада и каже Вуковић - а задатак руководства је да сваком омогући
да ради, односно да повећа обим продаје, да запосли капацитете и то минимум
двоструко у односу на садашњу ситуацију а за наредних шест месеци.
Радикалних промена неће бити ни у руководном тиму, али ће сви добити шансу.

Председник Скупштине акционара "Нисала" Бранко Стефановић каже да су у
'Домалу" изузетно задовољни куповином нишке фабрике са којом имају врло
амбициозне планове.

- Не верујем да ће се инвестиције брзо исплатити јер је реч о улагањима у
инфраструктуру и неке фундаменталне стври којима се обезбеђује основа за
дугорочно подизање квалитета производње - каже Стефановић наглашавајући да
је управо у томе стратегија новог начина пословања. _ Иначе, све наше
претходне активности су проистекле из контаката са страним партнерима, тако
да ће до краја ове године, како се надамо, нова опрема бити инсталирана овде.

"Домал" већ обезбеђује нове послове

Након одржавања оснивачке Скупштине "Нисала" јуче је такође одржана и
седница Управног одбора у новом сазиву на којој је указано поверење
досадашњем в.д. директора Братиславу Митровићу, што значи да ће он и даље
обављати ову функцију.

- "Домал инжењеринг" је већ пребацио неке послове нама, тако да је, на
пример, погон финалне прераде који није био довољно упошљен сада буквално
претрпан и пребациће годишњу планирану производњу - каже директор Митровић.
Ови нови послови су нам добродошли у предстојећем зимском периоду пошто смо
грађевинска фирма која је у великој мери зависна од ћуди времена. Реч је о
три нова градилишта на којима се постављају прозори, врата, фасаде. Такође у
иностранству радимо на објектима у Русији које нам је уговорио нови власник
и у Паризу које смо ми раније уговорили у вредности од 110 хиљада евра.
Предстоји нам изградња лакирнице капацитета 500 тона месечно где ће се
производити профили за извоз - истакао је Митровић.

Смиља Бојовић

---

Интервју: Драгослав Ћирковић, генерални директор ЈКП "Медијана" у Нишу

И ја се љутим на инспекторе

* Није ми свеједно кад видим препуне контејнере

* Слаба сарадња са Комуналном инспекцијом

* И грађани морају да чисте

* Стижу специјалке - смећари вредни 210 хиљада евра

Од првог октобра Јавно комунално предузеће "Медијана" у Нишу биће "богатије" за два нова ауто-смећара, типа "мерцедес-фаун", вредна 210 хиљада евра. Средства за куповину савремених "специјалки" "Медијана" је обезбедила у сарадњи са Скупштином града и ово је после неколико година њена прва велика инвестиција. Нова возила омогућиће бољу прерасподелу посла, бржи одвоз
отпада и виши ниво јавне хигијене у граду. О томе и још нечем говори за "Народне новине" генерални директор "Медијане" Драгослав Ћирковић.

И на периферији - чисто

* Почетком ове недеље започели сте јесењу акцију као део свеукупног чишћења града пред зиму?

- То је у суштини покушај да у "генералку" града укључимо што већи број
грађана. Реч је о акцији сакупљања кабастог отпада и одлагања у специјалне
сандуке који ће свакога дана до 25. октобра бити постављани на појединим
локацијама у граду. Желимо да очистимо ђубре остало од лета и не дозволимо
да га покрије снег. Морам да кажем да се грађани одазивају овој акцији и она
се одвија сасвим добро. Када је у питању јесење чишћење улица по месним
заједницама, и оно ће бити реализовано у свим деловима града, а не само у
"плавој зони", јер и на периферији живе порески обвезници и наша је обавеза
да радимо и за њих.

* Колико сте задовољни чистоћом града?

- Чињеница је да град није чист онолико колико бисмо желели да буде, али
градске власти морају да схвате да "Медијана" нема снагу да помоћу метле
оствари неке боље резултате. Једноставно, метла у двадесет првом веку неће
ићи и око тога нема велике дилеме. Једино решење за бољу ефикасност нашег
комуналног предузећа видим у механизацији и осавремењавању возног парка. Ни
ја, а ни радници који раде у "Медијани" нисмо задовољни квалитетом свог
рада, али ми нисмо у могућности да сами финансирамо набавку машина.

* Видите ли у неко догледно време то осавремењавање?

- Ја сам оптимиста и никада нисам сумњао у ту могућност. "Медијана" купује
два ауто-смећара типа "мерцедес-фаун" и они ће, надам се, већ од првог
октобра обогатити наш возни парк. Њихова вредност је 210 хиљада евра.
Тренутно се налазе на царини у Београду и врло брзо придружиће се осталим
"специјалкама" у Нишу. У плану је и набавка једне чистилице као и возила за
прање и одвоз контејнера које нам је јако потребно. Морам да истакнем да
градске власти већ схватају модернизацију "Медијане" како би она могла да
испуни захтеве бројних грађана и привреде. У том смислу требало би мало да
се угледају на Нови Сад и Београд где скупштине града као оснивачи доста
улажу у своја комунална предузећа.

Не волим пуне контејнере

* Покушава ли "Медијана" да неким новим формама привуче грађане да раде за
"своју ствар"?

- Да. Покушавамо и мислим да нам то добро иде. Сматрам да сви они који живе
у Нишу чине једну велику породицу и наша је жеља да кроз различите садржаје
анимирамо људе да раде за своју културу. Ја у шали "Медијану" зовем
јавно-културним предузећем, јер су чистоћа и јавна хигијена одраз наше
културе. Наше последње акције привукле су велики број грађана и мислим да
наше предузеће добија све више радника који нису на нашем платном списку а
раде за "своју и нашу ствар". Моје је мишљење да у сарадњи са школама треба
да "порадимо" на едукацији деце у овој области и она ће заједно са својим
родитељима, бакама и декама чинити једну велику армију од три стотине хиљада
људи која ће схватити значај "комуналаца" и живота у великом граду.

* Каква је сарадња са Комуналном инспекцијом у граду?

- Нисам задовољан сарадњом са комуналним инспекторима, јер сматрам да би
требало да буду бржи и ефикаснији у примени казнене политике према онима
који не поштују предвиђене законске норме. Комунална инспекција би морала да
ради свој посао, што сада није случај. Знате, "Медијана" може да уради
много, али је то мало у односу на оно што могу да учине грађани. Казне и
правила за несавесне грађане морају бити јасно дефинисана и исписана, како
би сви они који из свог ћефа бацају ђубре где стигну били адекватно кажњени.
Тај ћеф мора да има цену и то треба да буде јасно свима. Све док казна не
буде фактурисана појединцу на његово лично име и док је не буде платио из
свог yепа, овај град имаће проблема са хигијеном и дивљим депонијама. То
мора да одради Комунална инспекција. Сматрам да је потребна њена боља
техничка опремљеност која подразумева и постављање камера за хватање
"кривца". Све док локали у граду немају своје судове за отпад, већ ђубре
одлажу у контејнере зграда, "Медијана" ће имати проблема.

* Осећате ли се одговорним када видите пуне контејнере?

- Како да не! Дешава се да шетајући током поподнева са супругом бројим
контејнере. Онда гунђам и одмах окрећем мобилни телефон надлежног
руководиоца да се ђубре одвезе. Наравно, супруга ми приговара, али
једноставно осећам одговорност и то је нормално. "Сусрет" са само једним
препуњеним контејнером изазива у мени непријатност.

* Успевате ли да решите проблем истог дана?

- Да. Мислим да "Медијана" има ту снагу да интервентно делује, не само када
је у питању један контејнер, већ и кад су у питању многи други догађаји у
граду. Ми смо врло успешно "пропратили" Филмске сусрете и Нисомнију и ја сам
поносан на своје раднике јер мислим да су најбољи.

* Која је сврха отварања комуналног телефона 986?

- Сврха је да дознамо где су несавесни грађани и шта тренутно "раде" у
граду. Њих би савесни грађани требало да пријаве управо на овај телефон и ми
не сматрамо да је то цинкарење, већ брига за свој град. "Медијана" нема
снагу да казни несавесне, али већ размишљамо да формирамо еколошку патролу
која ће имати камеру у рукама и јавност уз себе. Помоћу снимка могла би да
региструје загађивача и јавно објави његово име и презиме. Све док то не
урадимо, молимо оне који брину о чистоћи града да путем телефона 986
сарађују са нама и помогну нам да откријемо "прљаве момке".

Душанка Павловић

---

На терминалу за теретни саобраћај на Градини

У фактури разређивач, у цистерни керозин

* Погрешно веровање да контроли не подлежу камиони са међународном ознаком ТИР, каже Дејан Живковић, шеф теретног саобраћаја на Градини. Хит кожне јакне али и мобилни телефони

На терминалу за теретни саобраћај на граничном прелазу Градина, код
Димитровграда наши цариници имају пуне руке посла. Верују подацима о
уписаној роби у фактурама али детаљно контролишу сваки камион. Контроли
подлежу и тешка возила која су у транзиту кроз нашу земљу у којима често
"испливају" непријављени мобилни телефони, кожне јакне или нека техничка
роба.

"Амблем" никога не штити

- Као и у путничком саобраћају и на терминалу за тешка возила суочавамо се
са покушајима свакојаких видова шверца, каже Дејан Живковић, шеф теретног
саобраћаја на граничном прелазу Градина. - Има случајева да поједини возачи
покушавају да злоупотребе возило са међународном ознаком ТИР, уверени да ће
их тај "амблем" заштитити. Међутим, погрешно је веровање да ова возила не
подлежу контроли. Када цариник посумња у фактуру и терет возила, камион се
детаљно контролише и ако се нешто пронађе власник камиона губи дозволу
(корнет) за транзит робе. То, међутим, не значи да контролишемо сваки камион
који уђе у нашу земљу.

По речима Живковића, од јануара до средине августа ове године обрађено је
56.000 "ТИР" докумената а 7.500 возила упућено на царињене у унутрашњост
Србије. Прошле године од 88.000 обрађених фактура са ознаком "ТИР", само
четири возила се нису јавила на одредишта, односно одређеним царинским
испоставама. На пример, Келебији.

Тринаест царинских прекршаја

- Међутим, са ранијом праксом лажног приказивања како количине тако и врсте
робе настављено је и ове године, каже Живковић. - На пример, у јулу и
августу ове године на нашем терминалу пријављена је једна врста робе а
накнадном контролом утврђено је да се ради о сасвим другој роби. У једној
фактури писало је да возач у две цистерне превози разређивач да би се
касније утврдило да је реч о керозину - акцизној роби за чији увоз
сагласност даје Министарство енергетике и рударства. Било је и случајева
лажног приказивања вредности робе. У питању су биле плинске боце и делови за
уградњу у аутомобиле који као гориво користе плин. Наиме, царини је
пријављена вредност робе од 3.000 евра а у оригиналним документима које смо
добили од колега са бугарске царине, видело се да је реч о роби вредној
20.000 евра.

Има случајева непријављивања све робе у камиону. Једноставно не постоји у
фактури. Тако је у једном камиону, међу другом робом, пронађено 150 мобилних
телефона марке "самсунг", вредних од 300 до 350 евра, што износи преко
30.000 евра. У истом возилу пронађено је и 540 бежичних телефона марке
"панасоник" као и већа количина "нес" кафе.

- Довијају се шверцери на различите начине, каже Живковић. Нова "мода" су и
непотпуни трговински називи одређене робе. Имали смо случајеве да се из
Турске увози роба а да у фактури пише скраћеница - "К"-јакне. Возачи су
тврдили да у камиону превозе кратке јакне, али су негирали да су кожне.
Међутим, контролом је потврђено да је у питању шверц кожних јакни. Само у
јуну и јулу на овом робном терминалу на Градини евидентирано је тринаест
царинских прекршаја а вредност заплењене односно одузете робе до окончања
царинског прекршаја, премашује десет милиона динара.

С. Ракић

---

Испод црте
Пише: Гордана Брешковић

Жмурење

Прексиноћ је, крећући се пешачком страном Борске улице, страдао Мирослав Ђорђевић. "Голфом" у пуној брзини на њега је налетео малолетник без положеног возачког испита.

Нажалост, овакве вести све више пуне ступце "црних хроника". Само током ове године нишка полиција је регистровала на улицама и путевима 1.700 људи који су у ауто сели без возачке дозволе.

Реч "људи" треба схватити, у овом случају, условно. Најчешће су то деца која нишким улицама јуре у скупим аутомобилима својих родитеља. Исходи оваквих трка су погубни, пре свега за жртве, па онда и за починиоце који пуне малолетничке затворе.

А где су у свему томе родитељи?

Мало је вероватно да отац олако преда кључеве свог аутомобила малолетном сину. Али је излишно и помислити да су такве тате у целој причи невине. Очигледно да родитељи затварају очи пред чињеницом да су им деца љубитељи брзине и аутомобила. Освешћење стигне тек пред вратима малолетничког затвора.

Малолетника у "голфу", који је усмртио Мирослава Ђорђевића, уочила је као брзог возача неколико дана раније и жена пред чијом се кућом несрећа догодила.

- Тај дечко је и раније јурио овом улицом у "голфу" - казала је она.

Дакле, очи затварају и комшије, пролазници, сви ми који својом нехајношћу и равнодушношћу олако одмахујемо пред призорима бахатости малолетника за воланом брзих аутомобила.

---

Нишка млекара спремна да се укључи у савремене тржишне односе

Квалитет производа први и трајни задатак

* Нишка млекара производи 50 врста различитих артикала, има традицију скоро пет деценија успешног рада и место на тржишту не само у Нишу, већ широм Србије

* Најважнији посао је одржавање и подизање квалитета производа јер само тако може се опстати и напредовати у савременим тржишним односима, каже директор Коцић

- Нишка млекара је предузеће у друштвеном власништву, основана је 1956.
године, а саграђена је средствима УНИЦЕФ-а - каже Љубиша Коцић, директор
Млекаре. - У почетку је замишљена као конзумна млекара, касније је, због
потреба изграђена сирана. Даљим развојем формирано је и одељење за
дуготрајно млеко, тако да данас имамо комплетну, заокружену целину што се
млекарске индустрије тиче.

Млекара је у друштвеном власништву, запошљава 217 радника, тренутно ради са
50 одсто капацитета. Не тако давно, крајем осамдесетих година прошлог века,
Млекара је имала дневни улаз од 100.000 литара млека, а 20.000 литара вишка
продавано је Грцима. Данас је дневни улаз 40.000 литара, с обзиром на то да
је сада период смањене производње млека, и недостајуће количине надомештају
се млеком у праху. То ће трајати до новембра, када понуда почиње поново да
расте.

- У производном програму имамо 50 артикала - каже директор Коцић. - Од тога,
70 одсто чини конзумни део (пастеризовано млеко, кисело-млечни производи), а
остало су сиреви, качкаваљ, топљени сиреви, разни намази. Крајем месеца на
тржиште ћемо избацити још три нова производа.

У пословању нас оптерећују велика дуговања од раније. Морамо да "јуримо"
дужнике, али притом да пазимо да не угрозимо пласман производа - каже Коцић.
- Зато смо се одлучили, да попут Електродистрибуције, дужницима одобримо
отплату дуга на 30 рата уз, наравно, текуће сервисирање насталих обавеза.
Има не мали број драгстора који дугују по сто и више хиљада динара, а укупна
потраживања Млекаре износе око 45 милиона динара. Имамо и ми дуговања, али
мање од потраживања, и то у највећем делу према нашим добављачима млека.
Имамо код њих разумевања јер дуго сарађујемо, па смо се доста и зближили.
Зову нас на свадбе, испраћаје регрута у војску...

Тешкоће у пословању на нашем подручју, које, иначе има добар географски
положај, огледају се у томе што нам је сировинска база доста разуђена - каже
директор Коцић. - Није терен као у Војводини где се у домаћинству нађе и по
50 и 100 крава. Код нас се на прсте могу избројати домаћинства у којима има
више од пет-шест крава, па смо тако приморани да малтене скупљамо млеко "кап
по кап", од куће до куће. Терен нам је доста разуђен - од Звонца, Бабушнице
и Беле Паланке, па до Куршумлије, Власотинца на југу или Деспотовца на
северу. То умногоме отежава посао, а и поскупљује транспорт сировина до
Млекаре.

- Можемо рећи да је код нас успостављена тржишна утакмица. Ниш је отворен
град за млекаре широм Србије док Нишка млекара, сем Ниша и Нишког региона,
својим производима присутна је и у Новом Саду, Београду... Утакмица за купца
води се, како између друштвеног сектора, тако и са приватницима којих има све
више у производњи и преради млека - каже Коцић. - Раније смо махом држали
Ниш и Косово, Македонију. Сада се треба наметнути квалитетом и нама је то
основни и стални задатак у пословању. Тако не стигнемо да произведемо сирни
намаз колико се тражи у Србији. Наш качкаваљ "моцарела" је познат, "козји
програм" сада почиње (овчије кисело млеко, овчији сир, ћупови). Још бих
могао да кажем да раније нико није стајао иза Нишке млекаре, сада се то променило
набоље, осећамо подршку града Ниша и жељу да нам што више помогну - каже
директор Коцић.

---

Часовничарска радња "Хронос", једно од обележја Улице победе

Поправљају "време" већ седам деценија

* За неколико година, кад власник Миодраг Ђурђевић оде у пензију, радња ће се веровтно угасити јер нема наследника

* Часовничари почињу изучавање заната са будилницима, као мајстори поправљају и најмање сатове, а пред крај радног века опет се враћају будилницима, каже Ђурђевић

Међу многим савременим зградама које данас "красе" Улицу победе опстаје још
само мали број оних изграђених у време уобличавања некадашње чаршије
Обреновића. Једна од њих, са кућним бројем 13, не само архитектуром већ и
изгледом излога у приземљу подсећа на минула времена. Иако се чини да је
време овде стало, то је место где се време стално 'поправља" да не би
заостајало ни за минут. У згради број 13 смештена је најстарија
часовничарска радња у граду, "Хронос", на којој још стоји у старинском стилу
исписана фирма.

Власник радње је Миодраг Ђурђевић, сајyија на гласу, као и некада његов отац
Момчило. Момчило је отворио своју часовничарску радњу далеке 1936. године, у
узаној згради какве су биле готово све у тадашњој Обреновићевој улици.
Године 1939. власник Ига Димитријевић срушио је и тај и суседни објекат, и
на њиховом месту подигао садашњи. Момчило је наставио посао у још
незавршеном објекту.

- Када ми је отац умро 1965. године ја сам преузео радњу, каже Миодраг
Ђурђевић. До тада сам помагао оцу у слободно време, за yепарац, али сам већ
добро савладао занат. Иако сам завршио техничку школу, одсек
телекомуниација, и започео студије, све то сам оставио да бих наставио
породичну традицију.

Посао му и данас добро иде, може се закључити по бројним муштеријама које
стално свраћају у радњу. И разговор са власником због тога се често прекида,
док он отвара сатове, загледа се лупом у сићушне механизме и нешто заврће
или одврће шрафцигерчићима који више наликују на игле.

Сва ова живост престаће за пет-шест година, кад Миодраг оде у пензију. Не
верује да ће радња наставити са радом, јер наследника нема.

- Часовничари почињу изучавање заната са будилницима, јер се сатни механизми
најбоље упознају на крупним примерцима, прича Миодраг. Као мајстори
поправљају и најмање сатове, а пред крај радног века, кад руке почну да
дрхте и концентрација слаби, опет се враћају будилницима. Часовничарски
посао је више психички него физички заморан, па и ја све теже успевам да
задржим пажњу на оно што радим. Замарају се и очи и мозак.

Ни савремени електронски часовници за Миодрага нису проблем, у чему му је од
користи знање из техничке школе. Ипак, највише воли да поправља, да "оживи",
како каже, старинске сатове. И такве људи још љубоморно чувају, а у радњи
има и неколико својих, који би могли да буду и музејски експонати. Уз тезгу
стоји један црни, висок око два метра, са клатном и теговима, постављен ту
од отварања радње.

И у излогу су неки стари сатови, или делови које је некада у њих уграђивао.
Поједини од тих делова ручно су дорађивани како би се пасовали за сатове за
које, иначе, нису направљени. Тако се некада радило, данас се лако долази до
оригиналних резервних делова за све марке сатова.

- Није важно чиме се човек бави да би формирао свој однос према времену,
истиче Миодраг. Иако сви ови сатови око мене откуцавају време садашње, моје
време је "меморијско". То је, ваљда и природно, да човек са годинама почне
све више да жали за оним што је било, и да се враћа успоменама.

Ј.Васић

---

Интервју: Светислав Басара, писац и амбасадор

Бекство у амбасадоре

Уколико и то није параисториографска замка, апокриф, метачињеница или
производ неке друге постмодерне стратегије, што се не може сасвим искључити
када је реч о Светиславу Басари, овај писац је рођен у Бајиној Башти 1953.
године. Објавио је низ романа, књига прича и есеја, али је ретко добијао
књижевна признања - примио је Награду Жељезаре Сисак за најбољу књигу године
(1988) која је додељена Фами о бициклистима, а тек недавно и награду "Бранко
Ћопић". То га није обесхрабрило да направи лом на књижевној сцени, рушећи
све оно што је српску прозу чинило стерилном, досадном и немоћном. Као што
је писао пуно, Басара се пуно и сукобљавао, и то са многима, људима и
идејама - Милошевићевим духовним оцем Добрицом Ћосићем,
"партизанско-четничким тројкама" књижевних жирија, "фрустрираним, похлепним и
гузатим бабама" из невладиних организација, Академијом "као националном
срамотом", националистима, псудомитоманима, духом Вука Караџића, Азијата...,
и ширио би се тај списак даље, да Светислав Басара није отишао на место
амбасадора СЦГ на Кипру. Његов последњи роман Џон Б.Малкович објављен је у
едицији Народне књиге.

* Можда амбасадорско место некоме изгледа као покушај компензације за
књижевне награде које су вас упорно заобилазиле, али шта вам је заправо
донео живот дипломате на Кипру: потврду клишеа о лагодном животу у "високом
друштву" или напоран рад државног чиновника?

- Пре свега: промену. Веома је добро правити резове и прекиде у животу. Тако
се избегава најопаснија од свих опијености, опијеност рутином која омогућава
егзистенцију лишену напора. На другом месту, то је време које проводим
далеко од Србије и Београда. Можда изгледа парадоксално, али многе ствари у
земљи постале су ми јасније са ове удаљености. Ја сам прилично лагодно живео
и у Србији, а ако као "лагодности" подразумевате стереотипе о дипломатији,
онда вам морам рећи - а све дипломате ће то верујем потврдити - да су
холивудске димензије дипломатије, пријеми итд. у ствари најдосаднији и
најзаморнији моменти. Исто тако, цорпс дипломатиљуе, бар данас и бар на
Кипру, ни у ком случају није део "високог друштва". То је свет крупног
бизниса, лепотица, јахти и свега што уз то иде, који је херметички затворен.
Политика, следствено и дипломатија, за њих је само један од сервиса. Да
будем искрен, ни посао није превише напоран. Овај свет постаје свет
политички коректних чиновника. Ту се ништа не може променити. Да још постоји
оно готово мистично братство књижевних ноћобдија, истинских посвећеника
литературе, не би ми падало на памет да се овим бакћем. Али остало их је
само неколицина: Бранко Кукић, Аца Секулић, Новица Милић, Јаша Гробаров.
Недавно су великог песника Брану Петровића на дневнику РТС-а испратили на
онај свет као "уредника "Видика" и колумнисту НИН-а". Нема, дакле, тог
света, као што више нема ни мноштва других добрих ствари. Песници са
кредитним картицама! Куку! Па, кад је тако, онда је боље да будем чиновник
високог ранга. На тај начин ипак се једном писцу повремено морају да обрате:
Yоур Еџцелленцy!

* Да ли предности због којих сте се током избора определили за тај посао и
даље претежу над његовим недостацима?

- Радно време једног амбасадора је прилично флуидно. И треба да буде такво.
Кад сам био на припремама, искусни дипломата који нам је држао предавање,
рекао је да су најгори они амбасадори који време проводе у канцеларији.
Значи, контакти. Што се самодисциплиновања тиче, успело је у потпуности. Ја
сам цео живот био фрее ланцер; било је то добро јер сам све време могао да
посветим литератури, без расипања енергије на друге ствари. Али, временом
сам испекао занат. Кад смислим шта да пишем, што је све теже, не треба ми
више од четири до пет месеци да то укуцам у компјутер. Остаје, дакле, већа
половина године која се траћи на угађање себи. Једноставно, у једном
моменту сам схватио да трошим огромну енергију и прилично новца на сузбијање
досаде. Ћорав посао. Посао амбасадора ме прикива за једно место и даје ми
неопходни оквир обавеза, остављајући истовремено сасвим довољно времена за
литературу.

* Да ли се неко ту можда лажно представља(о)?

- То је већ тешко питање. Ја уопште не волим да се представљам. Мучно ми је
да, приликом упознавања, ако ме неко пита, превалим преко усана: "Писац"! Да
ли зато што сам скроман или што ни сам не верујем у то, не знам. Мислим да
је стављање знака једнакости, у оптици коју ја усвајам, између једног
човека, микрокосмоса и ефемерности било које професије, још једна од великих
подвала ове суморне епохе. Често наилазимо на тужне случајеве у којима
професија "прогута" микрокосмос. Данас је то у свету, а све више и код нас,
редовна појава. Људи претворени у биомеханичке организме чији су сви
потенцијали у служби професије и некакве "ефикасности". То је разлог
идиотске светске кампање против пушења и алкохола. Ти агенси, наиме, алкохол
посебно, у стању су да ослободе потиснуте садржаје. Алкохол не, али Транеџ и
читава серија таблета за кретенизацију и парализовање слободне воље - то да.
Треба увек изнова гледати Матриџ. С тим што ваља знати да у оним капсулама
нису тела, већ умови.

* Мислите да свепрожимајући процес меркантилизације настоји да и саме људе,
преко њихове професије, претвори у робу са одређеном тржишном вредношћу?

- Апсолутно! И то је прихваћено као нешто нормално. Мало-мало, па у новинама
налазимо изјаве типа: "Ја пуно улажем у себе"! или "Радим на себи". Каријера
је на известан начин постала религија у којој је човек истовремено и објекат
дивинације, и првосвештеник, и верник. Али, ја се не бих превише узбуђивао
због тога. То је етапа која се мора прећи. Западна цивилизација се налази у
последњој фази опадања. Мада преко океана, у централној и западној Европи
привиђају некакав успон, оно што нас чека у не тако далекој будућности
јесте слом. Распадање територија, расуло државности и принципа хијерархије
на Балкану, даје западном свету илизују да је код њих све у реду. Али није.
Далеко од тога. Ти процеси ће се ширити као куга. Уосталом, зашто да ја
причам о томе. Оне које то може интересовати упутио бих на Шпенглера који је
у Пропасти запада до у детаље описао процесе дегенерације. Недостају само
имена. Чак је одредио и датум: 2011. Подсећам да је Шпенглер Први светски
рат предвидео за годину у којој је и почео: 1914.

Боље да се вратимо на комерцијализацију. То је отишло тако далеко да је и
рат постао роба. Производ. Погледајмо како започињу ови постисторијски
ратови. Имамо фундраисинг! Па маркетиншку кампању. Па када више од 50 одсто
популације покаже интересовање за производ, које се још еуфемистички назива
"подршка", ратна машинерија креће у акцију. Тај експорт ратова, уверен сам,
има за циљ одлагање грађанских ратова у државама које их покрећу. Ако водимо
рат на страни, немогуће га је имати код куће. Осим тога, ратови дају импулс
производњи. На крају, ова цивилизација неће нестати у катаклизми.
Једноставно ће банкротирати.

* Можда је та лекција могла да се научи много пре Матриџа јер се између
реалности и фикције дуго водила мртва трка, да би сами догађаји, у последње
време, ишли за прса испред саме моћи замишљања?

- То је зато што овај свет више не воде визионари него трговци. Тачније,
трговачке слуге. Само су људи без имагинације у стању да иницирају
незамисливе догађаје. Узмимо Милошевића и Туђмана као диоскуре. Два
чиновника. Створења без духа. Два вишећелијска организма. Па замислимо да је
неко понудио Маркизу де Саду да пусти машти на вољу и да пројектује рат у
бившој Југославији. Побеђују наши фаворити. Убедљиво.

* Можда је на таласу петооктобарског ентузијазма изгледало другачије, али
све више постаје очигледно да није било довољно променити један режим,
испоручити Милошевића Хагу и разјурити његове марионете са руководећих
места?

- Очигледно није било довољно. Пети октобар ту није донео никакву промену.
Није се ни покушавало . Промена режима и политике не решава ништа уколико
менталитет остаје исти, а остао је исти. Међу неколико мотива због којих сам
се одлучио да привремено одем у дипломатију један од најважнијих био је -
бекство! Баш тако. Од шестог октобра 2000. наовамо, мој мобилни телефон је
почео да се топи. Захтеви, не молбе, да овом или оном нађем стан, да вршим
притисак да овај или онај положи испит... Свашта... Када је Владан Батић
постао министар правде, ствар је попримила гротескне размере. Ја знам веома,
веома много људи, пола Србије се тужи са другом половином; било је ту
ургенција да вадим људе са дугогодишњих робија, да спречавам или одлажем
кривичне поступке. Лудило. Наравно, мој одговор је бивао - клик! Онда су у
интерни оптицај пуштене гласине да ме је власт покварила и да сам заборавио
старе пријатеље. Било је то друго разочарање.

Прво је било деведесете године. До тада сам мислио да смо народ који грца
под комунистима и да ће вишепартијски систем омогућити брз преображај у
демократско друштво. А алтернатива је пронађена у опседнутости четништвом. И
онда година 2000. која открива да овде, у свим сегментима друштва, влада
Банту логика: "До сада су они нама отимали стоку и жене, сада ћемо ми то да
радимо". Са таквим менталитетом не може се захтевати квалитетнији живот.

Међутим, исто тако, овде није било воље, жеље ни спремности да се ствари
радикално мењају. Да се мења сама матрица. И то не само код политичара. Не
познајем ове млађе али у старој гарди, осим покојног Зорана Ђинђића, на
прсте руке се могу избројати људи који уопште имају идеју шта је држава. За
велику већину и дан-данас то је култ, нешто у вези са магијом, нешто што
доноси моћ. Међутим, "политис" на грчком значи "грађанин". Одатле се изводи
још једна реч: "политисмос" која значи - ко би рекао - култура. Ако оставимо
по страни терминолошку збрку, видећемо да је политика у суштини организација
градова и комуникација између њих. Ако погледамо наше градове и путеве који
их спајају, добићемо верну слику наше политике. На срећу, ту нешто почиње да
се ради.

* Други се, међутим, сумануто боре да докажу како управо они представљају
спас за постмилошевићевску Србију, тако да је жудња за функцијама постала
готово једини циљ бављења политиком, откуда толико месијанских ликова на
једној малој, урушеној политичкој сцени?

- Да бисмо бар делимично пронашли одговор на то питање морамо се вратити у
прошлост. У једну културолошку битку која је вођена у првој половини ЏИЏ
века, а која је врло слична бици која се водила последњих петнаест година, и
која још увек траје. Наиме, на сукоб азијатске и европске Србије. Географски
и историјски ми смо позиционирани на ту границу, то је удео
детерминисаности. На нама је било (и јесте) да изаберемо где ћемо се
приклонити. Ендемска, можда и генетска склоност ка идиотском спектакуларизму
допринела је да пресудну борбу добију Азијати предвођени Вуком Караџићем,
уништитељом језика, мрзитељем религиозности, високе културе, духовности и
отмености. Осим свега тога и лоповом. Све по чему је познат покрао је од
Саве Мркаља, кога не треба жалити, јер знаменито "најсавршеније писмо на
свету" далеко је од сваког савршенства. Фонетика српског језика не може се
угурати у тридесет Вукових слова, то ће вам рећи сваки лингвиста. Приватно,
наравно. О томе се не говори у јавности. Па поставимо то овако. Када је
национално писмо лаж, шта очекивати од осталог? Таквим писмом се могу писати
само лажи. Надаље, наша историјска "реалност" састављена је од слепачких
песама, поскочица, бајки, басни и пословица. Ту се ништа није променило до
данас. Шта очекивати од политике у једном таквом амбијенту? Оно што се овде
назива политиком пре је шаманизам, него организација културног простора.
Покојни Зоран Ђинђић почео је да угрожава такав модел политике и азијатска
интересна заједница се није смирила док није убијен.

(Време)

---

Професори географије у Нишу незадовољни садржајем нових књига

Уџбеници добри само за гледање

* Редизајнирани уџбеници из географије изгледају привлачно, али професори све чешће од ђака траже да уче из старих књига

* Не ретко наставници на часу диктирају лекције, а деца уче из бележака

Редизајнирани уџбеници из географије за основце који су се прошле, а потом и
ове године, нашли у књижарама својеврсна су претходница реформе у школству.
Изменама је планирано растерећење ученика. Из књига су избачене "кобасице" од
текстова и гомила фактографских података. Но, судећи по реакцијама неких
професора који од деце траже да за овај предмет користе старе књиге, неко је
и негде, направио "грешку у корацима". Нови, и по европском стандарду (бар
када се ради о дизајну) опремљени уџбеници полако се селе у витрине ђачких
соба. На њихово место у школским торбама враћају се оне старе, не баш тако
лепо опремљене књиге из географије, отварајући додатну дилему. Да ли су, и
због чега нови уџбеници морали да се штампају и родитељи их купују по знатно
вишим ценама. Или, да ли је дизајн једини фактор који одлучује о квалитету
књиге.

Споља глада, а изнутра...?

- Уџбеници из географије на први поглед, заиста, изгледају привлачно за
ђаке, али то не важи и за садржај који је знатно лошији у односу на књиге
које су користиле претходне генерације основаца, каже Миодраг Јоцић,
наставник географије у Основној школи "Цар Константин". - Лекције су тако
конципиране да не знате ни где је почетак ни где крај. Осим тога садржаји
везани за једно предавање разбацани су свуда по књизи, па ученици морају да
их траже и уклапају у целину коју обрађујемо на часу. Из тог разлога смо
принуђени да нека предавања диктирамо деци, а она уче из бележака. У старим
књигама свака лекција је тачно била означена насловом, поднасловима,
међунасловима. На крају сваке лекције налазио се сажетак градива са
питањима. Сада тога више нема, па неки професори, вероватно не сви, из тог
разлога и траже од деце да користе старе књиге.

Милован Тодоровић, професор географије и помоћник директора у Основној школи
"Краљ Петар И" сматра да осим слика, у новим уџбеницима ништа није
промењено.

- То се посебно односи на уџбеник из седмог разреда тако да деца у овом
случају могу слободно да користе старе књиге, бар када се ради о садржају,
наглашава професор Тодоровић. - У књизи за осми разред је дошло до ситнијих
измена које се односе на називе држава, али је све друго остало исто. Дошло
је, додуше, до премештања неких лекција из разреда у разред, па се тако
бивше републике Југославије више не уче у том склопу али се обрађују у
склопу Јужне Европе. Битнијих садржинских измена нема.

Монотоност разбија и професор

Мишљење колега дели и Славица Антић, професор географије у Основној школи
"Душан Радовић". - Уџбеник за седми разред је добар, али осим илустрација,
више слика у боји и карата, ништа значајније није измењено, сматра она. - Из
тог разлога и дозвољавам ученицима да користе старе уџбенике, а њихов главни
недостатак, монотоност, може да се надокнади на други начин. Географску
карту ученицима мора да покаже професор. Уз помоћ ње и сналажења на карти
уче се и лекције, тако да уџбеници служе само као нека врста подсетника.
Исто тако професор може ђацима да покаже и фотографије везане за лекције
које се обрађују, слике и илустрације. "Шаренило" понуђено у новим књигама
не мора да буде пресудно за учење деце.

Судећи по речима професора нове књиге из географије нису биле неопходне, али
је Министарство просвете, ипак, имало другачију намеру. До грешке можда не
би дошло да су се надлежни потрудили да чују и мишљење практичара. Како рече
професор Миодраг Јоцић, поновљена је стара грешка. Књиге су писане у
кабинетима, а учионица је нешто друго.

В.Петровић

---

У подјастребачким селима

"Стенлејка" потискује житарице

- Квалитетна шљива, којој погодује подјастребачка клима, засађена у блачкој општини на три и по хиљаде хектара.

- Кад је родна година по хектару се добија и до два и по вагона шљива.

У наредних неколико година,како се предвиђа, шљива ће потиснути у други
план житарице у подјастебачким селима. Рентабилна "стенлејка" полако
преузима примат и у блачкој општини. Наиме, овом сортом шљива засађено је
готово деведесет и шест одсто ораница од укупно три и по хиљаде хектара под
шљиварима. Поједини произвођачи буквално су дигли руке од пшенице и
кукуруза и рачуницу нашли у засадима три и више хектара под шљивом. Вредан
пажње је и податак да се повећавају прерађивачки капацитети тако да се
иностраним купцима уместо свеже све више нуди сушена шљива. Циљ је међутим,
да са подручја општине већ нредне године крену у свет прерађевине од
шљиве-yемови, компоти, пекмез...

Пшеница у другом плану

- Шљива је будућност блачке општине, каже Горан Аyић, председник Скупштине
општине Блаце. - На светском тржишту посебно у Холандији, Немачкој и
Француској а у последње време и САД, "стенлејка" са нашег подручја, има све
више купаца. Многа домаћинства у нашој средини, пре свега, подручја Трбуња,
Гргура, Међухане полако дижу руке од пшенице и кукуруза и оријентишу се на
уносну шљиву. Житарице људи сеју само за своје потребе.

За "стенлејком" влада права јагма у дуванској индустрији /због ароме/
фармацеутској, посебно прехрамбеној.

- Коначно су се произвођачи у блачком крају освестили каже Радоје Лапчевић
из Међухане. - Схватили су многи да на пример, са тридесетак ари шљивика по
одбитку свих трошкова (заштита, припрема, берба..) чисто им може остати
близу тридесет хиљада динара. Међутим, са исте површине под пшеницом, ма о
каквој сорти житарице се радило, зарада би била једва око две хиљаде динара.
Раније, док народ није схватио предности "стенлејке", углавном су сађене
домаће нерентабилне сорте, "моравка", на пример. За разлику од пшенице или
кукуруза, где се превише не може калкулисати шта, на пример, са евентуалним
вишком алтернатива за шљиву је-ракија. Нека домаћинства у блачкој општини у
подрумима држе по две и три хиљаде литара "препеченице".

Планирају нове засаде

Под шљивом има око хектар и по а засади су стари од седам до двадесет и пет
година. Рачуна на бербу око четири вагона шљива што је за ову сушну годину
изузетан род. Није незадовољан ни ценом од седам и по до десет динара
килограм, мада како рече, "стенлејка" прве класе не би смела да буде ниже
од дванаест динара.

- Оно што је вишња за Добрич то ће за две-три године бити шљива не само
за блачку већи за још неколико општина подно Јастребпца, каже Лапчевић.
Сигурно ћу наредне године, а тако размишљају и моји суседи, шљивом засадити
најмање још пола хектара ораница . Инвестиција у "стенлејку" исплатиће ми се за две три године.

Добро је прошао са шљивом ове године иВељко Јовановић из Блаца. Под
"стенлејком" има око хектар, Ове године је шљиву брао са старијих засада
површине четрдесетак ари. По просечној цени од осам и по динара купцима је
продао око вагон шљива. Од печења ракије је одустао, јер има залихе
"препеченице" из прошле и претпрошле године.

Берба шљива у блачкој општини је при крају. Посао би требало да се заврши у наредна два-три дана. Берача је било довољно. Дневна зарада износила је 700 динара мада је "на снази" био и други договор-динар и по по убраном килограму. Обавеза домаћина била је да берачима обезбеди храну и пиће.

С.Ракић

---

Ових дана се потписује уговор о купопродаји "Србија-туриста"

Веће плате и улагање у "Наис"

* Без отпуштања радника у наредне две године, отпремнина до 150.000 динара или 10.000 динара по години стажа

* Без промене делатности у наредне три године

* Обнављање "Наиса" и једног од хотела у центру града

Када за дан или два буду отклоњени технички пропусти, већ припремљени уговор
о тендерској купопродаји нишког туристичко-угоститељског предузећа
"Србија-турист" биће потписан, чиме нови власник амерички бизнисмен из Ниша
Срба Илић преузима нишке хотеле и мотеле. Као што је познато, крајем јуна
ове године Срба Илић, власник америчке компаније "Јуниврлд", купио је
београдски "Путник", а најављује и куповину хотела "Лепенски вир" у Доњем
Милановцу, тако да ће на тај начин бити формирана хотелска група од
петнаестак хотела. Детаљи приватизације нишког "Србија-туриста" су сада
скоро сасвим извесни, тако да су запослени упознати шта их очекује са
власничком трансформацијом која управо започиње.

Социјална сигурност

"Србија-турист" који у свом саставу има шест хотела и два мотела купљен је
за 1,1 милион долара, инвестициони програм који нови власник нуди износи
девет милиона долара, а за социјални програм је предвиђено 150.000 долара.
Социјалним програмом који је одређен у преговорима са будућим власником
прецизира се да у периоду од две године неће бити отпуштања радника. Уколико
буде вишкова, а запослени добровољно напусте фирму, следује им отпремнина од
10.000 динара по години радног стажа, али максимални износ не би премашио
150.000 динара.

За почетак, нови власник је најавио повећање зарада запослених у висини од
10 процената, што ће, према тумачењу Томе Добреновића, шефа правне службе у
"Србија-туристу", ступити на снагу са потписивањем уговора о купопродаји
предузећа. За запослене је, према речима Добреновића, значајно и то да се
власник обавезује да у периоду од три године неће бити реструктурирања
предузећа, што значи да неће бити отуђења неких делова фирме, издвајања
појединих хотела из целине, као ни промене делатности.

Вукадинка Радоњић, председник Управног одбора "Србија-туриста", истиче да је
то за почетак довољна сигурност за запослене. Најављено повећање зарада
такође охрабрује, а значајно је и то да Срба Илић прихвата да да гаранцију
за редовне исплате зарада до петог у месецу. Према њеним речима, сва три
репрезентативна синдиката у предузећу су сагласна са утврђеним социјалним
програмом и запослени не треба да брину како за своја радна места, тако и за
будућност фирме.

Инвестиције доносе перспективу

Захтеве за утврђивање социјалног програма око којег се у протеклом периоду
преговарало са будућим власником истакла су јединствено три синдиката -
"Независност", Самостални синдикат и АСНС. Како наглашава Саша Стефановић,
председник Синдиката "Независност", захтевано је да период без отпуштања
запослених буде три године. Усвојено је решење од две године, а унифицирани
програм Агенције за приватизацију подразумева рок од годину дана, тако да су
захтеви, иако не у потпуности уважени, резултирали у корист запослених.

Опште је расположење и оцена, тврде у "Србија-туристу", да се са
приватизацијом креће са "мртве тачке" и стичу услови за покретање пословања.
Нема дилеме да другог начина за обезбеђење свежег капитала није било, а
господин Срба Илић најављује значајне инвестиције. Према првим најавама
будућег власника, улагања ће кренути од мотела "Наис", јер се највеће наде и
полажу у транзитни туризам Ниша, а затим је на реду један од хотела у центру
града. Срба Илић за сада није прецизирао који ће од три хотела у центру Ниша
бити први реновиран.

У "Србија-туристу" очекују да одмах по потписивању уговора и преузимању
власништва над предузећем господин Срба Илић са екипом сарадника и
консултаната предузме "снимање стања" на основу којег ће се планирати нови
вид организације пословања. Реално је очекивати да нови власник успостави
реорганизацију радних места у циљу успостављања бољих услова рада и боље
запослености. То већ потврђују искуства београдског "Путника" где од 814
запослених нико није отпуштен, а само 29 радника је отишло уз отпремнину. За
502 запослена у нишком "Србија-туристу", како истиче Вукадинка Радоњић, нема
разлога за стрепњу и страх, јер је најважније да нови власник обећава више
посла и модернизацију у раду. При томе, сигурно је, треба показати спремност
за прилагођавање, преквалификацију и усвајање нових знања која захтева
модерно пословање.

О. Давидовић

---

Сусрет председника СЦГ и Хрватске Светозара Маровића и Стјепана Месића

Међусобна извињења пред заједнички пут у Европу

* За ратне злочине треба да одговарају појединци а не колективитети, рекао Месић

* Брзо унапређење односа - доказ да не прихватамо живот у прошлости

БЕОГРАД 2003. (Бета) - Председници Србије и Црне Горе
(СЦГ) Светозар Маровић и Хрватске Стјепан Месић упутили су јуче у
име грађана својих земаља међусобна извињења за сва зла или
штету која су грађани две земље чинили једни другима, нагласивши
да кривица за почињене злочине мора бити појединачна.

"Желим да искористим ову посету да се као председник државне
заједнице у име прошлости, коју не можемо заборавити, нити
исправити, извиним за сва зла која је било који грађанин Црне Горе и
Србије учинио било коме у Хрватској", рекао је Маровић након
разговора са Стјепаном Месићем у Палати федерације.

Маровић је додао да жели да се извини јер не мисли да су народи
криви, нагласивши да Београд и Загреб треба заједнички да раде на
томе да свако ко је појединачно крив одговара пред законом.

Месић, први хрватски председник који је дошао у званичну посету
Београду, казао је да су разговори протекли у доброј атмосфери. Он је
изразио наду да ће то помоћи "нашим владама али и грађанима да
енергију више не трошимо на питањима прошлости, већ на питањима
будућности, као што су изазови прикључења у европске интеграције
који подразумевају и међусобно разумевање и добросуседске односе али
и ширу регионалну сарадњу".

Месић је прихватио "симбоилчно извињење" и додао да се он
извињава свима којима су "грађани Хрватске било када нанели бол или
штету, злоупотребљавајући положај или радећи против закона".

Председник Хрватске нагласио је да за "ратне злочине треба да
одговарају конкретни појединци, с именом и презименом, а не
колективитети, јер само онда можемо осигурати једну нормалну сарадњу
држава и народа".

Двојица председника сложила су се такође да постоје још многа
отворена питања, али су нагласили да су и једна и друга страна свесне
да без њиховог решавања неће бити ни бржег развоја међусобних
односа.

"Сложили смо се да су у свим тим питањима једино европска решења
дуготрајна решења и да у њима треба тражити будућност", рекао је
Месић.

"Овим састанком желимо да потврдимо да не пристајемо да живимо у
прошлости. Ми живимо у једној садашњости коју желимо заједно да
поправимо и коју желимо да искористимо за оно што називамо нашом
заједничком европском будућношћу", рекао је Маровић.

Маровић је изразио очекивање да ће ускоро бити потписан споразум о
националним мањинама, којим ће се у потпуности афирмисати европски
стандарди и норме како би "националне мањине биле мостови нашег
пријатељства".

Председник СЦГ казао је да је посебно било речи о наставку
либерализације визног режима. "Сложили смо се да би било добро и
очекивано да са хрватске стране то питање након шест месеци буде
такође трајно решено и да доиста дамо још један пример европског
уређења односа између суседа тако што ћемо трајно либерализовати
визни режим, а наши грађани моћи нормално и слободно да прелазе
границу".

Месић је изразио наду да ће се либерализација визног режима до
краја године позитивно одразити и на привредне односе.

Током дана хрватски председник се састао са вршиоцем дужности председника
Србије и председницом Скупштине Србије Наташом Мићић и председником српске
владе Зораном Живковићем.

На крају посете, председник Месић се састао и са представницима хрватске
етничке заједнице у СЦГ и са представницима организација које раде на процесу повратка избеглих.

---

На војном базену у Доњој Врежини, 13. и 14. септембра

Извиђачки шатори и кариоке

* Овог викенда Ниш по четврти пуд домаћин "Извиђачких игара Србије"

* Више од шест стотина извиђача такмичиће се у пливању, пружању прве помоћи,
оријентацији...

У Нишу ће 13. и 14. септембра бити одржане "Извиђачке игре Србије".
Планирано је учешће више од шест стотина млађих и старијих извиђача из
Врања, Зајечара, Београда, Сремске Митровице, Чачка и Ниша и других градова
из целе Србије.

По речима председника Савеза извиђача Ниша, Момчила Петковића, "Извиђачке
игре Србије" представљају својеврсну смотру једногодишњег рада и активности
најбољих извиђачких јединица (пре свега кола планинки, чете извиђача и
мешовите чете) за боравак у природи и активностима на води.

- Нишка извиђачка организације је, без лажне скромности, једна од водећих у
земљи и то је разлог што нам је Старешинство Савеза извиђача Србије и ове
године поверило организацију ове велике манифестације. Да подсетим, Ниш је
био домаћин извиђачких игара већ три пута и у томе смо били веома успешни.
Планирли смо да се све активности овог викенда одвијају на Нишави али због
ниског водостаја, нема одговарајућих услова. Зато нам је Команда нишког
корпуса изашла у сусрет и "позајмила" базен у Доњој Врежини где ће бити
подигнути шатори и одвијаће се све такмичарске активности - каже Момчило
Петковић.

По његовим речима у оквиру ове републичке смотре, такмичиће се извиђачи
старости од 11 до 20 година, док ће они млађи, полетарци и пчелице као и
брђани и брђанке моћи само да гледају и навијају за своје адуте.

- Наша организација настоји да кроз оваква и друга такмичења активно помогне
развој младих. Зато ће се овог викенда извиђачи такмичити у већ
традиционалним али и неким новим играма које предложе наши најмлађи, као што
су рецимо кариоке. Прве "Извиђачке игре" одржане су пре скоро двадесет
година и биле су веоам скромне у погледу такмичарских дисциплина и игара.
Сада су оне својеврсна смотра физичких али и других способности деце и
омладине, и с правом кажемо да у њој учествују само најбољи - истиче Момчило
Петковић.

Иначе, старешина овогодишњих "Извиђачких игара" је Момчило Шарковић из Ниша,
а начелник Дубравка Павловић из Београда. Покровитељ је Скупштина града Ниша
а велику помоћ у организацији извиђачи су добили од Команде нишког корпуса
Војске Србије и Црне Горе и генерала Стојана Марковића, као и ЈКП "Медијана"
и "Наисус".

Свечано отварање "Извиђачких игара Србије" заказано је за девет сати и
тридесет минута, на базену у Доњој Врежини.

Д.П.

---

Звоцање и моћ

Звоцање се ретко дешава на радном месту, сем у случају кад између особе која
звоца и њене жртве постоји блиска повезаност. Кад секретарица почне да звоца
свом шефу због ствари које је пропустио да уради, то је јасан знак да међу
њима постоји блискост.

Звоцање се, заправо, врти око равнотеже моћи између две особе. Кад
секретарица примети да је њен шеф пропустио да обави неке ствари, она може
ненападно да га подсети или да их обави уместо њега. Најзад, то је управо оно
што и чини велики део њеног посла. Али, кад се осећа сигурно на свом
положају, кад верује да је моћна и чак драгоцена и незаменљива, може почети
да звоца шефу да би могла и боље да ради свој посао. Ствар може да оде тако
далеко да она помисли да би могла да ради шефов посао много ефикасније од
њега самог. У тој фази, звоцање достиже крешендо. Она можда не може заиста
да преузме његов посао, али некад сасвим несвесно она види непрестано
звоцање као начин да га замори, "учини једнаким" и натера да схвати шта му
све фали.

Стереотип

Жене од каријере, које посао чини срећним и испуњеним, ретко звоцају код
куће. жена од каријере нема времена ни енергије за тако нешто. Она је обично
сувише заокупљена "широком сликом" свог радног живота, у којем добија
похвале, признања и понуде. Уколико њен партнер неће да обавља свој део
кућних послова, она или плаћа неког за то, или не обраћа пажњу или налази
новог партнера који ће да испуњава свој део обавеза. Она поступа с позиције
моћи.

Ни секси сирене обично не звоцају. И оне имају моћ, мада другачије врсте.
Служе се сексуалном моћи да би истерале своје. Не пада им на памет да
гунђају због веша побацаног на под - бацају и оне свој, и то врло сензуално.
Међутим, кад веза прерасте у трајну, секси сирене умеју да постану највеће
yафтаре на свету.

Лудо заљубљене жене такође нису склоне звоцању. Толико су заслепљене
романтичним визијама о свом партнеру или заокупљене ковањем планова о
страственом вођењу љубави по свим ћошковима у кући, да никад и не примећују
разбацану одећу ни нерасклоњене судове од доручка. Њихови партнери, такође у
првом заносу заљубљености, једва чекају да учине све што могу не би ли им
удовољили. Нико нема потребу да звоца.

Звоцање се јавља међу особама повезаним великом блискошћу - жена, мужева,
мајки, синова, кћерки и укућана. Зато је стереотипна звоцара, она из вицева и
хумористичких серија, увек жена или мајка - везана кућним обавезмаа, са
осећањем беспомоћности у односу на живот, немоћна да га промени на директан
начин.

Признање

Жена од каријере зрачи материјалном и психичком снагом. Секси сирена одише
сексуалном снагом. Она је снажна, независна и слободна. жена која редовно
прибегава звоцању, међутим, јесте жена која се осећа беспомоћно, фрустрирано
и заробљено. На крају може да заврши тако што ће вазда ударати ногом о под у
збуњеном, потискиваном гневу. Јасно јој је да је живот много више од онога
што она од њега има, али осећа превелику кривицу да би признала да јој се
њена улога не допада. Збуњена је зато што заправо не зна шта да мисли.

Звоцање је знак да жена жели више: више признања од своје породице за оно
што јој пружа и више могућности да крене даље, ка нечем бољем.

Она нагважда око "сваке ситнице" јер се њен живот свео на збирку тих
ситница. Тешко је бити самопоуздан и јак ако је све што радите од јутра до
вечери тривијално, предвидљиво и уобичајено. Свако може да пређе тепих
усисивачем. За разлику од војника кога славе зато што је дао живот за
отаyбину, нико неће уклесати ваше име на гранитну плочу зато што сте свој
живот посветили добробити своје породице. Нема Нобелове награде за допринос
одржавању мира у кући. Адамова мајка звоца тражећи признање зато што су
послови које обавља тако потцењени.

Жене које више не успевају да контролишу своје звоцање, врло често су
фрустриране, усамљене и разочаране, осећају се невољено и нецењено. Једно од
решења се крије управо у томе. Одавање признања звоцари за обављање малих,
рутинских послова елиминише већи део звоцања.

Наставиће се

---

Полемике

Толстојев Вронски је пуковник Рајевски

* Ово тврди Стојан Јовић, аутор књиге "Вронски у Адровцу" * Наука још нема званичан став о овом питању * Три групе мишљења

Да ли је Вронски, љубавник Ане Карењине из истоименог романа Лава Толстоја,
личност која је постојала у стварном животу? Да ли је гроф Вронски заиста
Николај Николајевић Рајевски, руски племић који се као добровољац борио у
српској војсци за време првог српско - турског рата 1876. године, и који је
погинуо на Голом брду код Адровца? Потрошено је много "мастила", али ни
данас не постоји апсолутна сагласност аутора да је реч о истој особи.
Одговор још није дала ни званична наука.

Различита и супротстављена мишљења могу се сврстати у три групе: да је
Толстој имао узор из стварног живота када је градио лик Вронског и то је
управо пуковник Рајевски; да није било узора из стварног живота; и коначно,
да је Толстој за лик Вронског, његов изглед и карактерне особине, позајмио
од више лица из стварног живота.

Аргументи

Најбројнији су аутори који између Рајевског и Вронског постављају знак
једнакости. Међу њима је и Стојан Јовић, аутор књиге "Вронски у Адровцу",
која је недавно промовисана у Народној библиотеци у Нишу.

Стојан Јовић наводи неколико аргумената који иду у прилог тези да је Вронски
из романа "Ана Карењина', (најпревођеније књиге у свету, после Библије)
пуковник Рајевски. Пре свега, биографије стварног јунака, руског добровољца
у српској војсци, и Толстојевог јунака су готово стопроцентно подударне.
Толстој је за своје ликове углавном имао узоре (прототипове) из стварног
живота. Писац је био и у блиским пријатељским односима са породицом Рајевски
и имао је приступ њиховој архиви. Постоје и бројне сличности у изгледу и
карактерним особинама између ова два лика. Такође, обојица су племићи, а и
један и други су имали мајку и брата. (Брат Николаја Рајевског био је
ађутант руског цара). Коначно, обојица су погинула на Голом брду код Горњег
Адровца, као руски добровољци у српској војци.

Поред ових аргумената, аутор књиге Стојан Јовић у прилог своје тезе да је
Вронски, у ствари, пуковник Рајевски додаје и сличности у физичком изгледу
два лика.

У роману Толстој описује Вронског као човека са брадом и капом француског
типа, коју је носио мало накриво. "Није био високог раста, пише Толстој, али
је био снажно грађен, црномањаст човек добродушног, лепог и изванредно
спокојног и одлучног лица".

Такав опис готово у потпуности одговара лику Рајевског на слици која се
налази у цркви на Голом брду код Адровца.

И Ана - према лику из стварног живота

Аутори који између Вронског и Рајевског постављају знак једнакости (међу
њима и Стојан Јовић) као аргумент за своју тврдњу наводе и чињеницу да је
Толстој и за лик Ане Карењине имао узор из стварног живота.

Поуздано се зна да је неке карактерне црте за лик Ане Карењине Толстој узео
од Марије Сухотине, супруге Сергеја Сухотина. Она је заиста имала љубавну
везу са сликаром Алексејем Лидежинским, с тим што та љубавна веза није имала
трагичан крај. Толстој је, затим, вешто искористио самоубиство једне друге
жене, Ане Пирогове, љубавнице Толстојевог суседа Андреја Бикова. После
раскида те везе Ана Пирогова се (као и Ана Карењина) бацила под воз. Кажу да
је Толстој неким случајем видео тај призор и описао га у роману. Све то
говори у прилог тези да је Толстој за своје ликове увек имао узоре из
стварног живота. Зашто би Рајевски био изузетак?

Лав Толстој је роман почео да пише 1873. године. О томе његова жена Софија
Андрејевна Берс у писму јавља својој сестри: "Јуче је почео да пише роман из
савременог живота. Сиже романа је удата неверна жена из вишег друштва и
целокупна драма која се због тога одиграла. Он говори да му је задатак да
ову упропашћену жену начини невином јадницом".

У време рада на роману Толстоја је живот немилосрдно шибао. Смрт му је
покосила троје деце и тетку Татјану, која му је била друга мајка. То му је
убијало вољу за радом, па се писање продужило до 1876. Толстој се колебао
какву ће судбину на крају наменити Вронском. Онда су стигле вести о погибији
Рајевског у Србији. Судбина главног јунака је била решена. Вронски је, према
пишчевој првобитној замисли, требало да оде на Ташкент, али га он шаље у
Србију где ће, као и стварни Рајевски, умрети. на бојном пољу.

М.Динић

---

За нишке основце и средњошколце јуче почела нова школска година

У "нову школу" 2.700 првака

* Нова генерација основаца учиће по новим наставним плановима и програмима
* У првом и другом разреду описно оцењивање, прве петице тек у трећем разреду

Школска звона су јуче у нишким основним и средњим школама означила почетак
нове школске године за преко 50.000 основаца и средњошколаца. Заједно са
њима у учионице је ушло и преко 2.700 седмогодишњака који ће први разред
похађати по новим наставним плановима и програмима чиме је најављена реформа
основног образовања и практично започела. Првацима је јуче у школама, али и
њиховим родитељима подељен приручник за лакше разумевање "нове школе", а
сличне приручнике добили су и учитељи како би лакше организовали наставу на
нов начин.

Нова генерација основаца уместо досадашњих осам, у клупама основне школе
провешће девет година које су подељене у три циклуса, сваки са по три
разреда. Ново за прваке је и подела предмета на основне, обавезне и изборне.
У основне спадају српски језик, математика и страни језик који се од ове
године први пут учи од првог разреда. Обавезни предмети су свет око нас,
уметност, физичко и здравствено васпитање. Посебно интересовање међу
родитељима влада за изборне предмете који су за сада и највећа непознаница
за њих. Према одлуци Министарства просвете на листи се налази десет изборних
предмета. Школа је обавезна да понуди ђацима најмање четири предмета, а
ученици ће изабрати два.

Осим ове, новина је и увођење описног уместо бројчаног оцењивања. Уместо
бројева, учитељи ће убудуће "малим есејима" описивати шта су или шта нису
ученици савладали за предвиђени временски период. Прве бројчане оцене ђаци
ће добити тек у трећем разреду.

Реформа се односи и на учитеље и наставнике. Најпре се мења начин рада са
децом у школама, и традиционална настава замењује се интерактивном. У
учионици ће све бити подређено интересовању и способностима ђака, а деца ће
заједно са учитељем, углавном кроз својеврсну игру, долазити до одговора на
постављена питања.

Оно што се посебно очекује од "нове школе" је да се деци олакша рад у
учионици, да се растерете сувишних садржаја, осамостале у раду, науче да
знање примењују у различитим ситуацијама, и - наравно, више играју. Све
обавезе биће завршене већ у школи, тако да ће родитељи коначно одахнути од
домаћих задатака.

В.П.

---

Анкета:
Шта очекујете од првог, реформисаног разреда и како сте припремили прваке за школу?

Више игре и мање домаћих задатака

Прва генерација основаца која ће у школским клупама провести девет година
учећи по новим, реформисаним садржајима, јуче је ушла у учионице нишких
школа. За прваке је, већ традиционално, припремљен свечан дочек, али су,
судећи по лицима, нервознији од деце, због поласка у школу, били њихови
родитељи. Питали смо их шта очекују од реформисаног првог разреда и како су
своје малишане припремили за почетак школске године.

Звездана Огњановић, дипломирани социолог:

- Судећи по информацијама које смо чули углавном преко медија очекујемо да
првацима ове године буде лакше, бар када се ради о обимности градива које
треба да савладају. То значи да им остане више времена за игру, посебно
после школе, а истовремено и растрећење за родитеље који више неће морати да
се баве домаћим задацима своје деце. Што се тиче осталих припрема, готово да
ништа нисмо посебно радили, посебно када се ради о учењу. Оставили смо да то
заврши учитељ. Иначе, ранац је купљен, књиге су наручене преко школе, а
школски прибор ћемо набавити ових дана пошто нам учитељ каже шта је
потребно.

Марина Милошевић, машински техничар:

- "Нова школа" је лепо осмишљена и олакшаће рад деци у учионици, али како ће
све то изгледати у пракси видећемо када школска година мало одмакне. У
принципу, све зависи колико су за новине припремљени учитељи и наставници.
Искрено се надам да ће деца бити растерећенија градива, слободнија, и да ће
им остати више времена за игру. Иначе, школски прибор смо делимично
набавили, остатак ћемо купити пошто се договоримо са учитељем. Што се тиче
трошкова, некако смо се снашли, али је у принципу све скупо, посебно када за
школу морате да опремите два ђака.

Александра Шошевић, дипломирани правник:

- Нисмо се ништа посебно припремали за почетак школске године мада смо у
породици помало сви узбуђени због тога. Дете зна да пише и чита, и доста
ствари је научило у предшколском, а судећи по ономе што су најавили да их
очекује у првом разреду, надам се да ће им бити лакше него претходним
генерацијама.

Тања Шарковић, инжињер електронике:

- Сви говоре о великим новинама и смањењу градива за ђаке, али ја не видим
да је нешто посебно важно учињено када се ради о математици и српском
језику. Време ће показати како ће све то да изгледа. Посебно ми се допада
што у првом и другом разреду нема оцењивања па ће деца бити опуштенија.

Владимир Вјештица, дипломирани правник:

- Добро је то што су учење страног језика увели од првог разреда, али не
разумем како ће то учити кроз игру. Школа ваљда служи да се учи, а не да се
игра. Уосталом, видећемо, бојим се само да не направе неку грешку а онда је
то тешко поправити. Што се тиче припрема, у ранцу недостају само још књиге
које смо наручили преко школе.

Саша Мишић, програмер:

- Првацима ће у "новој школи" бити свакако лакше, а да ли ће да буде и боље
у односу на досадашње генерације, видећемо. Неке ствари су још помало
нејасне, попут изборних предмета. Још и не знамо које и колико ће нам
предмета школа понудити, али ће у сваком случају девојчица сама одлучити шта
ће учити.

В.П.

---

Милена Ињац, директор Симфонијског оркестра о случају клавира "стеинвеј"

Моја оставка није спорна

* Ја сам диригент, а не пијаниста и у механичке недостатке клавира се не
разумем

* Највећу одговорност треба да сноси "Бефак"

* Ако ме је прозвао члан градске владе, ја ћу свакако понудити оставку

Негативни извештај експертизе "стеинвеја" о клавиру који је градска влада
купила за потребе нишког Симфонијског оркестра иницирао је оставку Марине
Станковић, члана Градске владе, која је на одговорност и оставку позвала и
челника ове културне институције. Међу прозванима је и Милена Ињац, директор
НСО, са којом смо поводом овог случаја разговарали, тек јуче, после повратка
са годишњег одмора. О позивању на оставку, Милена Ињац каже:

- Ако је то проблем и ако ме је члан Градске владе прозвао, ја ћу оставку
дати одмах. Моја оставка није спорна. Ионако, већ три године имам проблем
као директор Симфонијског, губим драгоцено време и расправљам о проблемима,
који ми стварају нове. Ја сам професор на факултету, имам уметничку каријеру
и место директора ме никада није ни занимало, што потврђује и чињеница да
сам ја оставку одавно нудила. Али сматрам да оставку треба да поднесе и
Управни одбор.

Милена Ињац напомиње да је на последњој седници Управни одбор, сам себи
изгласао оставке и тражио од мандатне комисије да их разреши дужности.

О резултату експертизе коју је урадио "Стенвеј" Ињац каже:

- Чула сам да је извештај јако лош, али колико знам ради се о механичким
недостацима. Ја сам врхунски диригент, нисам пијаниста. И не могу да знам те
ствари. Долазили су многи врхунски пијанисти и били одушевљени клавиром, јер
се на њему веома лако свира, а ја верујем уметницима. Ако они нису
препознали да нема звук "стеинвеја", ја ту ништа не могу. Можда је "петроф"
толико лош да им и лош "стенвеј" звучи добро.

Директорка Симфонијског је посебно нагласила да апсолутну одговорност за лош
квалитет клавира сноси фирма "Бефак" која је такав клавир продала, а која
важи за реномирано име у овој области и додала да град свакако треба правно
да одреагује.

"Бефак" би морао да отклони све механичке недостатке, јер је у обавези да
испоручи квалитетан инструмент, достојан имена. Наравно репариран клавир
није исто што и нов, али ако Ниш хоће да има најбољи клавир на свету, онда
нека има.

На питање како је могло да се деси да клавир пре куповине нико не види, Ињац
каже:

- Фирма има своје референте који воде рачуна о томе. Како сам ја могла да
знам да ће нам дати тако лош клавир?

О.П.

---

"Народне новине" испред Владе Србије са петооктобарским јунаком багеристом Џоом

Доста сам вас гледао!

Багериста Џо штрајкује глађу испред зграде Владе Србије. Данима чека да неко
од господе дође. Он да улази-неће. Ако им треба, нека дођу. Каже, неће да се
прода. Сећа се како је ушао багером у запаљену Скупштину. Тада се дрзнуо и
запитао: "Шта сам то урадио"? Сада, три године касније, покушава да нађе
одговор.

- Ништа од ових не очекујем. Шаљу ми изасланике да преговарамо. Ако уђем,
џабе сам кречио (читај: рушио). Пуни су себе, као гусани... Неки ми људи
нуде багер да кренем - прича за "Народне" Љубисав Ђокић, познатији као
багериста Џо.

Сит гладном (не) верује

Прилазе познаници. Охрабрују петооктобарског првоборца. Помало је разочаран
и у народ.

- Да је само пола гладних у Београду дошло, сада би овде било триста хиљада
људи. Чувао сам им главе мојом машином. Е, да сам којим случајем све ово
урадио за Милошевића, овај би ме ухватио за руку, одвео на Дедиње и питао:
"Господине, шта Вам треба у животу"? Ови ме три године нису питали имам ли
за 'леба.

Само што је Џо то изговорио, из кола, у пратњи двојице младића, излази
Божидар Ђелић, министар финансија у Влади Србије.

- Ееее, мој Божо. Ниси хтео да ме примиш. Закаснио си - дочекао га је Џо.

- Прочитао сам у новинама да си ме тражио - брзо се снашао министар. - Шта
је проблем? Јел' порез за твоју шљункару?

- Знаш ти добро да ја немам више шљункару. Немам паре ни да је одјавим.

- Ма, ајде Џо. То се не плаћа.

- Плаћа се, министре, триста динара.

- Дооооброооо... Биће О.К. Него, јави ми се.

- Јел' преко оне твоје дрогиране секретарице? Да пишем захтев, па ако можеш
да ме примиш? Већ сам јој рекао. Ја да волим да пишем, седео би тамо где ти
седиш. Ма, пишите ви, дабогда, татама из Митровице...

- Како хоћеш Џо - казао је Ђелић.

Асфалт упекао. Испод сунцобрана пред капијом Владе све више људи. Радови у
Немањиној закратко стају. Радници спорадично добацују. Разговор прекида
пензионер Марко.

- Никад ти нећу опростити што си рушио. Ни Шбаве нису рушиле, а ти, бре, све
искрши - виче овај из свег грла.

Џо пет паре не даје за примедбу.

Министар се опет вешто снашао.

- Ево, нека овај инцидент покаже јавности како се деле реформске снаге. Оне
утолико више дају снагу онима који су против промена. Зато, Џо, дај да
разговарамо.

Уследила је размена мобилних. Ту је и адвокат који ће бесплатно заступати
Џоа.

- Ооооохоооохооо, види, види! Ниси ти још све потрошио кад имаш мобилни и
адвоката. Ма шта то видим Џо? Тендер за Владу? Добра фора! Видим, имаш
разрађену причу о приватизацији, ха, ха, ха! Ти би све да нас лицитираш. Е,
слатко се насмејах.

Шта су се на крају договорили, то нико не зна. Једно је сигурно. Ђелић је
био једини министар који је ових дана, како каже "скокнуо да види у чему је
проблем".

- Ето ти. Јеси чула? Ма, лепо сам ја још 2001. и 2002. хтео да поведем народ
багером. Не својим, већ позајмљеним. Мој има 35 метака у гумама и сломљену
шофершајбну. Сви се праве луди! Ни до данас нико није хтео да да ни динар да
га поправим. Батић ми је рекао да ће ми помоћи кад постане министар. Он
постао министар, али и заувек недоступан. Веља Илић који се китио туђим
перјем када се хвалисао пред светом како ме он довео, није ми дао ни старе
гуме...

И како разговор одмиче, Џоу багеристи навиру сећања. Памти сваки детаљ из
револуције.

Револуција једе своју децу

- Идем са Бановог брда, а иза мене сто хиљада људи! Излазе људи из аутобуса.
Сви крећу за мном. Стижем пред Скупштину. Ништа не видим од света. Бацају
први сузавац. Побегоше лидери са оном њиховом скаламеријом од разгласа.
Разбежа се и народ. Остао багер и ја. Нисам ваљда дошао да бежим?! Видео сам
два момка како покушавају да уђу у Скупштину. Изгинуће деца... Креснуо сам
машину. Народ кренуо за мном. Напунио сам их у "кашику" и подигао на
спрат... Остала ми је ТВ Бастиља.

Кренуо је Џо на кордон. Сузавац и меци нису га зауставили. У рикверц
неколико пута по ваздух. Кренуо је последњи пут "кашиком" напред. У сећању
су му још честитања, тапшања, обећања. Застаје на кратко.

- Е, доста сам их гледао.

Ћутимо и ми.

- Знају они да ћу ја да позајмим багер. Као прошле године - враћа се у причу
Џо. - Тада ми је командир полиције рекао да ће ми препречити пут колима. То
није никаква препрека за мене. Преврнем их на кров и готово. Онда је
запретио хапшењем. Ево ти шипак, рекао сам му.

На крају је Џо одустао. Није желео да офира фирму која би му дала багер.

Обијао је врата не би ли дошао до другова из револуције. Већ на улазу био би
заустављан.

- Био сам у Г 17 плус. Чуо сам да су то експерти. Да ме извинете, одјебали
ме као глупог!

Све ове године тражио је Човића. Само једном га је примио. Покушао је да га
убеди да је неки други Човић (Драган) из СПО-а узео његову шљункару.

- Није, него си је ти дао свом куму за викендице. Они тамо сунчају голе
гузице, а ја немам шта да једем! И толико ми је било. Ето. И додаје: - А,
да. И Мућуновић ми је поручио да је штрајк глађу мој лични избор.

Док се једном труцкао трамвајем, пале су му на памет речи покојног
премијера. Ми смо сиромашни и немамо шта да продамо сем памети. Тако је Џо
одлучио да прода или сруши Владу.

- Планирам да са парне стране Немањине буду инвалиди, а са непарне они са
моткама. Коловозом ће се кретати аутомобили са прекривеним таблицама. То ће
бити знак да су уз мене. Само нек се они надају да ћу дотле да умрем од
глади...

Г.Ђорђевић

---

Представљамо вам Боривоја Младеновића, директора Музичке школе

Мене је ухватила златна рибица

Боривоје Младеновић, директор је Музичке школе, али и професор клавира,
позоришни композитор, аранжер, професор на Академији. Уз то је и риболовац,
аикидо мајстор или како скромно тврди скоро мајстор. Међутим, оно што је
најважније јесте да је отац четворице синова. Желео је и ћерку у животу, али
је каже одустао кад је схватио да му не иде. Животни мото му је давати и
само давати, јер се у животу уложено увек, на неки начин врати.

* Јер то значи да Вам се вратило што сте за филм "Зона Замфирова" радили
музику? Мислим у финансијском смислу.

- Ја сам радио музику за представу "Зона", па ме је Ненча (Неша Галија),
питао да искористи неки од делова за музику за филм. Пошто смо пријатељи, ја
сам пристао. Па онда рачунао, аха, тражићу 1000 марака, па сам спустио на
500, онда на 200. Нисам, међутим, добио ништа. Није Ненча ту ништа крив, а
додуше ја нисам филм ни гледао. Можда ништа и није искоришћено од онога што
сам дао.

* С обзиром на то да сте и директор и композитор на ком послу се лакше
сналазите?

- На професорском. Најлепше је да се буде професор. Уосталом, ја сам један
од најуспешнијих мушких професора у земљи, бар по наградама које моји ђаци
освајају. Заборавили сте да поменете и да сам клавир штимер.

* Ви сте први и засвирали на већ општепознатом нишком "стенвеју". Да ли је
било могуће и њега наштимовати?

- То је једна ружна прича. Нисам засвирао, али су ме позвали да дам свој суд
што сам сасвим професионално одрадио, са жељом да помогнем, а не да правим
афере. Сада је испало да све што сам тада рекао стоји, али је требало да ме
позову пре него су клавир купили. После је било касно.

* Колико смо ми талентовна нација за музику?

- Ужасно, невиђено. Бора Чорба каже: "Што јужније то тужније", а ја: "Што
јужније то музикалније". Јер знате, да нас из Ниша, на такмичењима зову
Казнено поправна јединица, јер углавном ми покупимо награде. Многи и
одустају од такмичења кад чују да ми долазимо.

* Пошто сте и риболовац, када сте задњи пут ухватили велику рибу?

- Не, скоро, признајем. Једном сам ухватио 32 смуђа и сома од 12 килограма
за један дан. Највећи смуђ тежио је скоро пет килограма. Тада је мој таст
ухватио смуђа од седам килограм и осамсто грама.

* Таст ухватио већу рибу?

- Лако је њему, он је био првак у риболову у оној старој, великој
Југославији. Он ме је и заразио риболовом.

* Да ли сте некада уловили златну рибицу?

- Нисам, али је она мене ухватила. Ја сам срећан човек. Бог ми је дао оно
што не може ничим да се купи. Синове.

* А шта је са ћеркама?

- Покушао сам, није да нисам. После трећег сина ко ми све у свету није
рачунао идеално време за прављење женске деце. Али џабе, опет син.
Размишљали смо да идемо и на пето дете, али шта ако буду близанци или
тројке. Да узмем конопац и да се обесим. Такође смо мислили и да усвојимо
девојчицу, како би сто посто били сигурни да ћемо да имамо ћерку. Али смо и
од тога одустали. Знате како је, кад Балканац нешто научи онда тако тера до
краја. Тако је са мушком децом. Често се шалим, па кажем: "Ја ко Вилеров
гоблен. Исти рам, исти материјал, исти бод. И
резултати морају да буду исти".

* Зову Вас и Ћаба Светикамен. Одакле вам тај надимак?

- То је оно, знате Мека, Медина. Метеор који је пао тамо негде, па му се
муслимани моле. Сад, имао сам ја једног стрица, који је био много тежак и
кад га питаш да ти нешто помогне, мораш да га молиш, да би ти учинио, као да
идеш у Ћабу. Зато су га тако и назвали, а по њему и мене када сам био сасвим
мали. Сада гледам нотне свеске мојих синова и један на својој написао: "Ћаба
1, други Ћаба два", па ја питам, добро а где сам ту ја? Они кажу, ти си Ћаба
Светикамен и ето одатле.

* Ви у кући имате прави оркестар. Сви се бавите музиком?

- Моја мама је певала са Царевцем, супруга ми је професор хармоније.
Најстарији син студира кларинет у Београду, а следећи клавир у Новом Саду.
Редни број три је завршио други разред Средње музичке школе, а редни број
четири, четврти разред ниже музичке школе.

* Ко је главни диригент?

- Моја мајка. Она држи све конце у рукама, јер супруга и ја много радимо.

* Када би правили оркестар у граду, кога не бисте позвали ни на аудицију?

- Па не могу да вам кажем. Музичари су, као и доктори, страшно сујетни.
Једноставно га не бих узео. То се зове ментална хигијена. Научио сам то у
аикиду.

* Које би Ви питање поставили новинарима?

- Зашто пишу о неким небитним људима, а оне који заиста вреде, избегавају и
да помену. Исто је и на телевизији. Народне певачице се не скидају са
екрана, а ми смо освојили 17 награда у Италији на такмичењу, а имали смо
толико простора на телевизији да нисмо стигли ни имена да кажемо.

* А политичарима?

- Волео бих да их мање питамо, а они да раде свој посао како треба.

* А које би питање себи поставили?

- Шта бих радио када бих се поново радио?

* И шта би то било?

- Вероватно нешто слично овом што сада радим.

О. Марковић

---

Клавирски концерт у Дос молу

У тунелу усред мрака сија "стенвеј" из буџака (буџета)

Тема недеље је више тема

Економија, комуналија, здравство, људство, култура.

Па и клавир.

Или што би Нишлије рекле: млозина тема.

Ево, рецимо, омладински филмски сусрети у Нишу. Или Фестивал младих
гледалаца. Како су они дошли до карата? Ни мало тешко: пошто су карте
добијале секретарице, благајнице, службенице и остали, а сви они имају децу,
онда су деца (и омладина) добили карту и били на Летњој позорници. Старији
су остајали код кућа да гледају ТВ, да промишљају будућност или да (већ)
пеку паприку.

Ко је онда свирао клавир? Само полако.

Да најпре понудимо неке економомске термине: старо за ново, ја теби ти мени,
роба све говори, нисам толико богат да купујем јефтино (половно).

И тако месецима.

Друга важна област је образовање. Креће реформа образовања, веома важан
тренутак у развоју наше земље.

Баш као и клавир.

Тако оно: играле се стране на сред земље Србије има и нову димензију. А ко
је свирао док су оне играле. Или: на чему је свирао.

На клавиру, наравно.

Неки, међутим, непријатељи ове земље установили су да је тај поменути
половњак у ствари скуп више клавира састављених у један.

Оркестар клавира у клавиру. То може само код нас.

У оквиру текућих ствари спада и Нишава. Или је бар до сада спадала. То је
сада стајаћа вода: нешто као језеро са речним дизајном.

Нова естетика.

Код клавира је то нова естетика старог.

А тако је добро кренуло Радничком.

На питање нашег новинара: како живе, наши читаоци су одговорили: Стрпљиво.
Сад чекамо снижење снижења па да и ми мало живнемо.

На целу ствар долазе још две ствари: одлазак по паприку и одлазак деце у
школу. Шта одабрати? Образовање (и васпитање) је потребно, али није српски
бити без ајвара и, не дај боже, љутенице.

Благ народ а тражи љутеницу.

Дође му ко пуштање вентила.

Клавит је ту само за клавирску пратњу. Концепт приређују други, пишу ноте и
сценарија, имају неке своје инструменте деловања.

Могли би ми тај клавир и да вратимо али је то опасно по нишким улицама:
раскопане су и очас клавир може да падне у неку рупу.

То му, међутим, не би био крај. Додамо још неку десетину хиљада евра,
поправимо, затегнемо, позајмимо делове од другог клавира и ето ти афере.

Јер, клавир код нас није природна појава.

Природна појава код нас су пун камион бирократа који упркос малим падавинама лове у мутном.

 

---

Блаце у знаку троструког славља

"Дан шљиве" за памћење

- Организатори осветлали образ. Манифестација "Дан шљиве" од ове године
традиционална. Велико, али још недовољно искоришћено поднебље Блаца за
развој воћарства, посебно шљиве "стенлеј". Како у жељеном правцу окренути
точак привредног, друштвеног и демографског развоја општине.

Скромно, али са укусом, Блачани су обележили у једном дану три празника. Дан
општине, градску славу и по први пут "Дан шљиве", манифестацију која ће од
ове године постати традиционална. Славље домаћина увеличали су бројни
гости, међу којима су били Петар Мунћијан, помоћник министра пољопривреде,
Славољуб Стојковић, начелник Топличког округа, представници Војске СЦГ,
комшије из суседних општина... Било је времена у једном дану да се обиђу и
најуспешнији произвођачи шљива а круна дружења, коју су како то и бива у
оваквим приликама обележили трубачи, било је дружење за незаборав у хотелу
"Језеро".

Привреда и пољопривреда

Почело је литургијом у храму Успења Пресвете Богородице да би се затим,
наставило свечаном седницом Скупштине општине Блаце у малој сали Културног
центра где је о могућностима даљег развоја ове неразвијене средине говорио
Горан Аyић председник Скупштине општине. Догађај дана, како неки кажу,
пратила су и спортска такмичења где је победник био најмање
битан, а дружење се завршило Свечаном академијом на којој су проглашени
победници "Дана шљива".

- На овај велики дан, ми-домаћини и представници народа, имамо задатак да се
подсетимо на све што је урађено за добро наших грађана, али и да најавимо
нове програмске кораке, истакао је Горан Аyић, председник Скупштине општине.
Дуга је и свима позната историја наше општине. Међутим, указаћу на један
битан животни показатељ: наша општина имала је некада 30.000 становника, а
данас, по последњем попису, има свега око четрнаест хиљада. Пред нашом
генерацијом стоји задатак да дамо програмски и разумни одговор на питање:
Како да у даљој перспективи позитивно окренемо точак привредног, друштвеног
и демографског развоја општине? Одговор на ово питање је познат. Он је
садржан у две речи: Привреда и пољопривреда! Период транзиције нашег друштва
ствара реалну подлогу за развој привреде на здравим економским и друштвеним
основама. Међутим, ми у Блацу имамо своју велику шансу - она је у
пољопривреди.

По речима Аyића, "под небом Блаца, у постојећим реалним условима, данас
успешно ради једна велика фабрика - пољопривредна производња. Посебно је
значајно воћарство".

Тржиште Европске уније

- Ми, из данашње генерације политичара и одговорних друштвених радника,
имамо историјски задатак да помогнемо пољопривредну производњу, пре свега у
побољшању материјалних, финансијских и организационих услова, посебно када
је реч о профитабилним гранама које ће економски јачати домаћинства наше
општине, које ће нас увести на тржиште Европске уније. Зато и наглашавам да
су статус и перспектива наше општине привреда и пољопривреда. То је и
формула за опстанак младих, за нове младе породице, за раст популације, за
развој друштвених делатности. На тој визији Блаца "никла" је идеја да се
посебна пажња посвети воћарству. Разне сорте воћа-старе и нове, данас
красе наше просторе. А "стенлејка" постаје симбол нове економије... истакао
је Горан Аyић, председник Скупштине општине Блаце.

Тешко је у дану троструког славља изабрати тренутак за сећање. Јер, све је
било "по мери" и са укусом. Сечење славског колача био је тренутак који се не
заборавља. Обилазак П.П. за прераду воћа у Гргуру, такође. Међутим, 'Дан
шљиве", презентација шљива, ракије, буради, казана за печење ракије,
производа од воћа, под великим шатором у центру Блаца било је најпосећеније
место. И старо и младо овог до прошле године универзитетског градића сјатило
се да по први пут у својој средини изблиза види изложене експонате. Брља се
није служила. Искључиво је за мерак нуђен препек. Неки кажу "отров од
ракије". А у ракији, која се "осети" тек у желуцу, Блачанима не мањка. Кажу
мештани да је у њиховој средини има више од воде. И не греше у томе. Јер, у
време летошњи великих врућина, повремених несташица воде, максималне штедње
ове драгоцене течности, једино је ракије било у изобиљу. Неки угледнији и на
гласу произвођачи шљива имају у својим подрумима, по десетак и више хиљада
литара препеченице.

Испред других

- "Дан шљиве" остаће у сећању и младима и старима, каже Душан Максимовић,
пензионер из једног села у околини Блаца. На свечаност сам дошао међу
првима. Аутобусом. Остао сам до касно увече. Међутим, све што се догађало у
Блацу на Дан градске славе Велика Госпојина - Богородица, свима ће остати у
лепој успомени. Срећом да ће манифестација "Дан шљиве "постати
традиционална. Јер, "стенлејка" је наша будућност. По њој нас донекле
познаје Европа. Међутим, зашто да нас по шљиви и свет не упозна. О
квалитету нека суде други. Међутим, испред многих смо. истина, ова година
није била наклоњена произвођачима род је доста подбацио због нестабилног,
незапамћеног сушног времена, али зато имамо квалитет.

Александар Убавић из Претежане на свом штанду бесплатно је уосталом како су
то чинили и остали излагачи, нудио на пробу и ракију, али и ликере. Сопствене
производње. Нудио је неколико врста. Не жали се на посао. Добро му иде.

Један од најпосећенијих штандова био је штанд Милована Ковачевића из
Ђаровца, места око два километра удаљеног од Блаца. Нудио је "на гледање",
али и продају, своју рукотворину. - Бурад за ракију. Буре од деведесет
литара 7.000 динара а од тридесет и пет "свега" четири и по хиљадарке.

Пинтера све мање

- Нудим квалитетну робу, каже наш саговорник. Фалш није моја професија.
Вашаре, међутим, не обилазим јер на вашарима се мува. А ја имам своје сталне
муштерије. Не нудим гаранцију, јер за то нема потребе. Роба је квалитетна
кажу моје бројне муштерије. Некоме су бурад скупа. Има истине. Међутим, да је
у нроду више пара све би било другачије. Занат сам наследио од оца Миљојка.
Био је надалеко познат мајстор. А није лак посао којим се бавим. Добри
пинтери су као и добре саиyије. Мора имати вешту и лаку руку. Мени, на
пример, за израду бурета од деведесет литара требају два и по дана. Има ту и
пауза, али углавном се од посла не диже глава. У последње време људима
углавном поправљам каце и бачве. Знак да се ближи берба грожђа и да је берба
шљива у пуном јеку. Жао ми је што је нас пинтера све мање... А за вашаре, да
се вратим опет на причу о њима, тамо неке моје колеге продају све и свашта.
Купцима обећавају брда и долине, а то траје само док прође вашар. И све се
сведе на оно већ знано "сад га видиш, сад га не видиш..."

---

Интервју: Топлица Ђорђевић, председник Извршног одбора града Ниша

Обезбедићемо 25.000 нових радних места

* Скупштина града и градски функционери неће одлучивати о томе коме ће се
давати гаранције из Гаранцијског фонда

* Ризикујемо да наиђемо на неразумевање грађана због комуналног (не)уређења
у граду, али то је мањи ризик него да и кроз десет година имамо лоше уређен
град

* Решићемо затварањем центра града за саобраћај проблем паркирања

* Ниво културног развоја нашег града никада није био нижи него сад, а све је
то између осталог последица и монопола који је постојао

* ФК Раднички је у свету још увек робна марка и биће у европском рангу 2007.
године

Оснивање Гаранцијског фонда, који треба да покрене посусталу нишку привреду,
али и комунални проблеми са којима су свакодневно суочене Нишлије и који
"вапе" за решењима, били су повод за интервју са председником градске владе
Ниша, Топлицом Ђорђевићем. Он је том приликом подвукао да је "мастер план"
градске владе да значајније утиче на развој нишке економије, како би се
решио наш највећи проблем - незапосленост.

Због тога је целокупно градско руководство уверено, нагласио је Ђорђевић, да
будућност Ниша "лежи" у проналажењу нових послова и нових шанси, а самим тим
и отварању нових радних места.

Гаранције и повољни кредити

* Господине Ђорђевићу, који је основни разлог због кога се град определио да
средства добијена од приватизације уложи у оснивање Гаранцијског фонда?

- Хроничан проблем наше привреде је недостатак капитала, па ће средства из
Гаранцијског фонда најзад омогућити предузећима да са гаранцијама уђу у
кредит и тако добију обртна средства и почну да раде. Први предлог пројекта
Гаранцијског фонда добио сам пре три дана, урадили су га стручњаци из нашег
града у сарадњи са Агенцијом за развој малих и средњих предузећа, и остало
је још да обавимо консултације са широм стручном јавношћу и надлежним
министарствима да бисмо добили сагласност да ту нашу идеју реализујемо.
Уверен сам потпуно да ћемо до краја године имати Гаранцијски фонд Скупштине
града, који може да понуди до 20 милиона евра гаранција. Светска искуства
показују да гаранцијски фонд иде са мултипликацијом и до 10, а негде чак и
до 20. То значи да ако имате 20 милиона евра у фонду, можете гарантовати
кредите до 10 пута већег износа - дакле до 200 милиона. Значи, Фонд ће
омогућити решавање основног проблема - недостатка обртних средстава за бржи
развој.

* Ком ће најпре Фонд пружити гаранцију?

- Важно је рећи да ће Гаранцијски фонд давати најпре гаранције малим и
средњим предузећима, али и постојећим предузећима која добро раде, и којима
недостају средства да прошире свој програм. Овде говорим, наравно, само о
приватним и јавним предузећима (док и она не постану приватна). Подвлачим,
Гаранцијски фонд неће давати никакве гаранције друштвеним предузећима, она
треба да буду наша прошлост. А кад се приватизују, онда могу да се јаве за
гаранције!

* Ко ће одлучивати о томе која ће предузећа и који предузетници добијати
гаранције Фонда?

- Зависи од тога каква ће бити структура Фонда, да ли ће то бити фондација
или акционарско друштво, па ће у складу са тим о додели гаранција одлучивати
или управни одбор фондације (чије ће чланове изабрати СГ, а УО ће бирати
директора) или скупштина и УО акционарског друштва. Једно је сигурно, неће
Скупштина града и градски функционери одлучивати о томе ко ће добијати
гаранције, ни у једној варијанти. Иначе, градско руководство склоно је томе
да Гаранцијски фонд има структуру фондације, зато што то омогућава рад са
значајним повољностима (у области плаћања пореза и друго), али до коначног
решења доћи ћемо после разговора са надлежним министрима и стручном нишком
јавношћу.

* Колико нових предузећа и радних места очекујете као "последицу" рада
Гаранцијског фонда?

- Према неким прорачунима, очекујемо око 1000 нових малих и средњих
предузећа, која ће имати у просеку око 15-20 радника, што је око 20-25000
нових радних места у наредне три до четири године. Нова радна места
очекујемо и кроз бољи рад приватизованих предузећа која, по свим правилима,
сада треба да шире свој посао. ДИН и МИН Скретнице то гарантују, а и
"Србија-турист" се налази у добрим рукама...

* Да ли је 25 милиона евра максимум средстава која ће се наћи у Фонду, с
обзиром на то да у Нишу скоро да више нема предузећа која могу добро да се
продају?

- Тачно је, односно ми смо реално очекивали да у Фонду буде највише до 25
милиона евра. Али како пролазе месеци, све је мања шанса да их буде толико,
зато што предузећа која се до сада нису приватизовала полако губе на цени.
То је и "Нисал" осетио на својој кожи. Јер, кад неку робу први пут понудите
на тржишту, она је тад највреднија, кад је други пут понудите, она носи
печат да нико није хтео да је купи, а трећи пут нико и не гледа колико та
роба вреди већ каже да та роба не вреди ништа и купује се будзашто.

Високе казне очистиће град

* Грађани Ниша жале се на комунално уређење. Град је раскопан месецима. Има
примедби да је и хигијена на врло ниском нивоу. Шта се ради на решењу ових
проблема?

- Примедбе на комунално уређење града су у доброј мери оправдане, али људи
морају да схвате да ти послови подразумевају једну озбиљну, законом
утемељену и доста дугу процедуру. Ми смо решили да послове око комуналног
опремања града урадимо озбиљно, за дуго време, али онда не можемо имати
приступ, што би наш народ рекао "апа трапа". То може, али да нам се обије о
главу за неколико година. Значи, ми ризикујемо да наиђемо на неразумевање
грађана, али, с друге стране, мањи нам је то ризик него да за десетак година
имамо лоше уређен град и да поново крпимо рупе на улицама. Што се хигијене
тиче, највећи критичари наше нехигијене су они људи који праве прљавштину и
депоније у граду, бацају кесе са смећем кроз прозоре. Оно што ћемо да
урадимо јесте да ћемо да окупимо све комуналне одлуке на једно место, да их
ставимо "под лупу", изменимо шта треба и драстично увећамо казне. Повећаћемо
и број комуналних инспектора који ће стално "крстарити" улицама, а на
извесним пунктовима поставићемо и видео камере. А онда кад ухватимо
виновнике недела, мораће да плате високу казну, а ако немају пара, ићи ће у
затвор. Па да видим коме ће се онда исплатити да прља град...

* Велики проблем у Нишу представља недостатак паркинг места. Да ли се у
граду размишља како да се реши овај проблем?

- У току је израда мале студије са циљем да затворимо простор у центру града
(између Бетонског моста, Моста младости, Душановог базара и Правног
факултета). Све улице између те четири тачке биће затворене за саобраћај,
осим за паркирање. Тај простор уредићемо тако да кад неко уђе, има где и да
се паркира. Ако не буде било места, неће моћи ни да уђе. По ободу тог
простора биће уређене, за сада, бар две гараже - једна код Народног
позоришта и једна код Новог дома. Размишљамо и о томе да направимо један
велики централни подземни паркинг испод парка у центру града. Али за то
треба пуно пара, па видећемо...

* Каква је, по Вашој оцени, ситуација у култури Ниша и има ли шанси да се
коначно среди ситуација у Народном позоришту?

- Ситуација у култури Ниша је изузетно тешка, и то је одраз укупног нивоа
културног развоја нашег града. Слободан сам да кажем да тај ниво никад није
био нижи него сада. Нисмо ми некада били не знам шта, па смо сад пали не
знам где, већ се свест грађана да Ниш треба да има врхунску културу -
пробудила. Али, из те визуре, наша понуда у култури није довољна. Зато смо
одлучили да о подршци пројектима у култури не одлучује више Скупштина града,
већ Савет за културу који смо формирали. Јер је број оних културних
посленика у Нишу који могу да допринесу развоју културе много већи од оних
који се у институцијама културе налазе. Ми њих нисмо могли да финансирамо,
али сада Савет за културу, који располаже средствима за програмске
активности, може да одобри средства за њихове пројекте, ако буду добро
оцењени на конкурсима. Да будем потпуно јасан, те паре могу да "нападају" и
званичне институције културе, ако имају добре идеје. Важно је да званичне
институције културе више немају монопол над том облашћу, јер тамо где је
монопол - тамо је и стагнација. То се показало и у Нишу, баш на примеру из
културе.

* Велики број чланова руководства града сада је и у руководству ФК
"Раднички". Да ли иза тога стоје озбиљни планови за нишки фудбалски клуб?

- Да, јер мислим да Раднички заслужује да поново буде оно што је некада био.
Јер Раднички је, мада наши суграђани то не схватају, још увек робна марка у
светском фудбалу, иако већ пуно година не учествује у њему. Али наш циљ је
Раднички у Европи 2007. године, а све остало је у контексту тог циља, па и
стадион. Али за то треба да обезбедимо инвеститоре, јер кад би град правио
стадион, то би био стадион скромних могућности и величине, што такође није
добар потез. Имамо најава и УЕФА и Драгана Стојковића Пиксија и других
инвеститора да хоће да нам помогну. Мислим да неће бити проблема да
изградимо добар велики стадион ако Раднички својим резултатима почне да
привлачи публику и интерес домаће и међународне јавности. Иначе, ново
руководство Радничког су људи од поверења, који су у стању да воде дугорочну
политику у којој се јасно препознаје шта је професионални фудбал. Јер фудбал
треба схватити као професију, а циљ јој је да доноси профит...

Соња Мидић

---

"Народне новине" на Кванташкој пијаци

На Кванташу углавном купују препродавци

* На Кванташкој пијаци углавном се продаје воће и поврће на велико, па ће
ретко ко пристати да отпразни гајбицу и прода вам парадајз тек колико за
салату * Праве кванташке пијаце су у Лесковцу и Београду. Тамо се продаје на
камионе, а не на гајбице као овде - рекао је Дејан Лазић из Печењевца

Време одмора је прошло па Нишлије почињу да спремају зимницу. На пијацама су
велике гужве, нарочито на Кванташкој, преко пута мотела "Медијана", где
Нишлије поврће могу да купе и по који динар ниже него ли на некој од
градских пијаца. Под условом да купују на велико и да погоде време када
произвођачи дотерују робу. Што значи у каснијим поподневним сатима.

"Народне новине" су јуче обишле нишки Кванташ. Продаваца доста, па са својих
камиона и комбија нуде производе, уредно упаковане у гајбице или џакове.
Највећа је понуда парадајза, а цена му се
креће од пет динара (онај ситнији), па до десет колико траже за килограм
лепог јабукара. Углавном се продаје на велико, а ретко ко ће пристати да вам
отпразни гајбицу и прода килограм или два, тек колико за салату. Тешко иде и
погађање око цене.

- Колико кошта бели лук? Како осамдесет, јер може за седамдесет? Али само
килограм, не цела кеса - пита Нишлијка продавца који је увезао бели лук у
кесе од по пет килограма.

Продавцу не пада на памет да развезује кесу и то по нижој цени и купци
одустају.

Преко пута камион натоварен гајбама са парадајзом. Уз гајбе са једне стране
поређана ћебад, а са друге импровизовани лежај на коме одмара Оливера Лазић
из Градишта код Мерошине.

- Трећи дан сам овде и никако да распродам све. Надам се до вечерас да оду и
ове остале гајбе, а ако не, враћам их назад. Не могу више да седим овде -
рекла нам је Оливера.

Колега до ње мери паприку и жали се купцима.

- У задњих пет дана нисам ни грам продао. Чамим овде без везе - каже Горан
Петровић из Лалинца.

Велики избор поврћа нуди Дејан Лазић из Печењевца. Жали се да слабо иде.

- Цене су превише ниске. Нема ни трошкове да покријемо, а камо ли нешто да
зарадимо. Једино се држе цене црног лука и кромпира због суше, па ту ако
успемо да се извадимо. Све остало је јефтиније него прошле године - каже нам
Дејан.

Гужве на Кванташу, тврди Дејан, углавном праве препродавци, док Нишлије
слабо долазе.

- Још није почела да се спрема зимница на велико, па нема ни купаца.
Међутим, ускоро ће цена паприке сигурно да скочи, не зато што ће потражња да
буде већа, већ зато што је почела да се суши на овим врућинама. Мени се на
50 ари, колико је под паприком, деведесет посто рода исушило - каже Дејан.

Иначе, Дејан живи само од пољопривреде и своје производе већ шест година
продаје искључиво на Кванташкој пијаци.

- У почетку је било добро. Долазили су и камионима, одвозили робу у Пирот,
Сврљиг, Бор. Сада, међутим, тога нема, али и даље сам овде. Не могу на
пијацама да чекам цео дан да бих продао кило или два. Овде се ипак мало боље
продаје. Мада морам да кажем да су праве кванташке пијаце у Лесковцу и
Београду. Тамо се продаје на камионе, а не на гајбице као овде - рекао нам
је Дејан.

О.М.

---

Реформа образовања: - недостатак наставника за стране језике

Англисти би радије да чекају, него да предају

* Дипломираних професора енглеског језика засад аима само на бироу, рада али не
и у школама

* Уз одговарајући сертификат енглески ће од првог до шестог разреда убудуће
предавати и учитељи, али и психолози и педагози

Реформа обавезног образовања креће 1. септембра, а Министарство просвете и
спорта већ се суочило са првим проблемом - недостатком наставника за стране
језике који ће се сада изучавати од првог разреда. Посебно се то односи на
професоре енглеског, али за њима не заостају ни професори немачког, руског
или пак француског језика. Проблем је постао утолико већи што родитељи и
ученици врше притисак на школе захтевајући да њихова деца од почетка
школовања уче искључиво енглески мада се у већини основних школа у распореду
налази бар још један језик.

Енглески са замуцкивањем?

Да би се некако решио проблем, Министарство просвете је одлучило, у складу
са европским оквиром за живе језике и њихово изучавање, да енглески језик у
првом и другом циклусу обавезног образовања, односно од првог до шестог
разреда, могу да предају и учитељи, дипломирани психолози и педагози и
кандидати који су завршили неки наставнички факултет. Услов је да поседују
знање језика најмање на нивоу Б2 заједничког европског оквира што ће
доказати одговарајућим сертификатом.

- Основни проблем са којим се срело Министарство просвете је прво
неадекватан кадар који сада предаје енглески у школама, а потом и недостатак
наставника за овај стани језик - објашњава др Слободанка Китић, продекан
за наставу Филозофског факултета и члан Комисије за организовање провере
знања до нивоа Б2. - Примера ради, у Банатском региону чак 63 одсто
наставника који држе наставу енглеског нема адекватну диплому, па деци
наставу држе професори физике, географије или пак машинци. Ситуација је
засада најповољнија у Нишавском округу, где недостаје само 5 одсто кадра за
овај језик. Стање у школама се додатно компликује када се има у виду да се
број часова повећава увођењем страног језика од првог разреда, а то је,
због притиска родитеља и ученика, углавном енглески.

Професор др Слободанка Китић додаје да ће новонастала ситуација повећати
потражњу професора енглеског језика, а број наставника који би морао да се
"регрутује' за извођење наставе је између 300 и 500.

- Решење су пронашли у томе што ће наставнички кадар из других предмета који
влада енглеским језиком након потврде да га знају до нивоа Б2 ући у учионице
и започети рад са ђацима - каже др Китић. - То значи да за одговарајући
сертификат може да полаже онај професор који је завршио неки наставнички
факултет, а влада енглеским језиком до нивоа који је потребан да се полаже
пријемни на студијској групи за англистику, или пак као студент прве године
англистике. При томе је знање могао да стекне или на курсевима енглеског
језика на Народном универзитету или пак у приватним школама, или боравећи
у иностранству. То ће доказати полагањем одговарајућих тестова, има их пет,
а уколико задовољи, моћи ће и да предаје.

Биро "пун", учионице празне

Помало делује збуњујуће да професора енглеског језика нема у школама посебно
када се зна податак да их у Нишу на бироу рада има 37 без радног односа,а
107 их је који раде на одређено или немају пун фонд часова. Ради се о
броју предавача који би за трећину смањили потражњу професора у школама, али
проблем и даље стоји.

- Вишегодишњи је проблем да англиста има на бироу, али не и у школама -
додаје др Слободанка Китић. - Годинама уназад факултету у Нишу стижу захтеви
из Блаца или Бабушнице да им пошаљемо апсолвенте да предају. Нуде се чак и
повољнији услови попут веће плате, а неретко и стан, али нико од кандидата
не жели да оде. Једноставно сви би радије да предају у Нишу. Са друге
стране, многи дипломирани професори енглеског језика се радије одлучују за
приватне школе. У њима имају мање одговорности јер се ради само о курсевима,
а веће су им зараде. У школама су они васпитачи што за собом повлачи већу
одговорност, а плата је мања. С друге стране, из истих разлога наши
дипломирани студенти се радије одлучују да буду пословни секретари или
преводиоци него наставници.

В. Петровић

---

Два лица Булевара Немањића

Између смећа и зеленила - коловозна трака

- Једна страна Булевара од раскрснице са Сремском улицом до школе "Ћеле
кула" затрпан је папирима, отпацима и зарастао у шибље.

- Са друге стран еулице - паркови, зеленило, свеже офарбане клупе.

Када је у питању чистоћа, старе (ружне) навике се изгледа тешко мењају.
Пример за то је и део Булевара Немањића од раскрснице са Сремском улицом до
школе "Ћеле кула"., Екипа "Народних новина" је и пре месец дана обишла овај
део града и са обе стране улице забележила потпуно другачију слику. Са десне
стране Булевара простор између стамбених зграда готово да је у потпуности
био затрпан смећем и запуштен. Простор између улаза прекривало је шибље и
висока трава у којој су се скривали папири и отпаци. По гранама дрвећа, као
посебан украс, вијориле су се пластичне кесе које је ко зна кад ту навео
ветар. У лошем стању била су и игралишта за децу, а запуштени су били и
сами улази у зграде.

Чист је био само травњак уз ивицу коловоза за чије је одржавање надлежно
ЈКП "Медијана".

Месец дана киасније затекли смо готово идентичну слику. Неошишана трава је
само порасла за још који цантиметар, а под поломљениим клупама се можда
скрио по који отпадак више.

И на таквој "депонији" свакодневно се играју деца, пензионери седе на
клупама и размењују новости, а накупљена прљавштина чини се, никоме не
смета. Иако је простор између зграда у надлежности скупштине станара,
изгледа да је за нехигијену најлакше окривити комуналну службу. Никоме
излгеда не пада на памет да је довољно да свако од станара покупи по један
папирић или засади по један цвет, па да цео овај простор изгледа потпуно
другачије.

А да би се видело како једна улица може да буде лепо сређена, довољно је
само прећи на другу страну. Трава је свуда уредно ошишана и отпада готово и
да нема а станари зграда око ТЦ "Зона два" као да се такмиче чији ће прилаз
бити лепши. Станари зграда број 69 и 71 су испред својих улаза посадили
зелену живицу и руже. Клупе су офарбали у бело, црвено и зелено и свуда око
свог малог парка поставили јарко црвене канте за смеће. Ту се у хладу дрвећа
скоро по цео дан баке и деке играју са својим унуцима. Са те стране улице,
између два тржна центра је и велики парк са цвећем и зеленилом.

Стари људи често кажу да се добар домаћин познаје још по дворишту. Овакве
слике говоре много о нашим суграђанима. Да ли ће се нешто променити
видећемо наредних дана.

О.Б.

---

Лични став

Путују ли паре преко Мале Крсне?

Није ваљда да нисте знали како се у Србији шаљу паре? Објаснићу вам укратко. Дакле, узмете смотуљак, изујете се пре него што уђете у ПТТ храм и предате га зајапуреном службенику који се својски труди да ухвати ритам "са-са" који избија из распаднутог транзистора увезаног траком за кутије. Потом весели позове локалног рмпалију са капацитетом плућа већим него у тројице дувача стакла. Он лепо смота ваше паре, тури их у цев, узме ваздух док не направи вакуум у просторији и дуне тако јако да му провири узенгија из увета. Паре клизе до раскрснице у Малој Крсни, где их чека прво веће искушење. Скрену ли погрешно, а скренуће, има да се начекате, ако их уопште дочекате. У том случају ће путовати преко Индије и Јапана. Успут, могу да их пресретну Курди, Талибани, тамилски тигрови и други враголани. То су већ објективне околности, рећи ће вам надлежни у пошти приликом изјаве саучешћа за ненадокнадив губитак који сте претрпели.

Друга варијанта је да разиграни службеник паре преда жилавом чичи, даљем рођаку Абебе Бикиле, покаже му фотографију примаоца и правац којим овај треба да хита. Док чича пени преко брда и долина, ви yарате ватру за роштиљ и ладите пивце, јер знате да ће жилави да вам закуца на врата за једно 5-6 дана, упореди вас са фотографијом, преда паре, заковрне очима и сруши се полумртав од исцрпљености. Док га негујете у добро опремљеној пољској болници - свако насеље има по једну за такве прилике - шаљете депешу бази: ЗАДАТАК ИЗВРШЕН. СТОП. ЧИЧА ПРЕЖИВЕО. СТОП.

Ни на крај памети ми не пада да вређам вашу интелигенцију. Службеници у пошти желе да слање пара замишљамо као натчовечански подвиг незнаних хероја. Они су, заправо, уверени да га тако замишљамо.

Елем, пошаљу мени паре из поште 12242 у петак, 1. августа. Налог за исплату је телепринтером (ипак нема рмпалије ни жилавог) прослеђен у 12.48 часова пошти у Нишу, и ту се пошиљци замеће траг. У пошти 6 ме, најпре, уверавају да нема никакве пошиљке на моју адресу. Томе претходи ислеђивање: ко ти шаље новац? одакле? колико? зашто? његова висина? број ципела? омиљени певач? срећан број? Оманете ли на једно питање у овом квизу, нема ништа од пара!

Када сам положио испит, "одозго" сишао не баш питом службеник и обрецнуо ми се: "Шта ви, у ствари, хоћете? Телеграфско слање новца не постоји!" Једна од присутних службеница га је исправила рекавши да је у припреми нови пакет услуга (тешко си га нама!), а да постојећи још није повучен. Значи, телеграфско слање ипак постоји.

Пошто у петак и суботу нисам успео да дођем до пара, наставио сам да их
тражим и у понедељак. Какве ли дрскости! За све време спотицања, стално сам телефоном контактирао управника поште 12242, не би ли добио још коју релевантну информацију о детаљима слања, а он, пак, са (не)одговорним лицима у нишкој пошти. Када сам, после краће расправе, службеници у пошти 6 рекао да се ова неодговорност и моје малтретирање неће на овоме завршити, цикнула је "Ви то мени претите!" Јасно је да се од клијената очекује апсолутна понизност. Покушај да их подсетите на обавезе и одговорност они доживљавају као претњу зато што су ментално још увек у времену самоуправног социјализма (сећате се цинизма полетних самоуправљача: Идеш код шефа да ме тужиш? Хоћеш да и ја пођем са тобом?)

Моје понижавање се завршило надреалистички. Обрео сам се у главној пошти, и на шалтеру 5 замолио љубазног служеника да ми помогне. Човек је читавих 15 минута трчао тамо-амо, обилазио колеге и разне канцеларије, да би, на крају, закључио да је и он немоћан. У тај час, устаде колегиница која је седела до њега и крајичком ока посматрала наше догодовштине, узе цедуљу са одговорима на поменутом квизу и врати се после пет минута са савршено уредним налогом за исплату мојих пара. На моје инсистирање да ми одгонетне одакле је донела налог, остала је упорна у штуром одговору - одозго. Тада сам схватио да смо ми, клијенти, потпуно беспомоћни у ПТТ, јер су они, забога, у непосредној вези са вевишњим. Зато вам кажем, поклоните се и помолите пре него што уђете у њихов храм!

Миша Ј. Љубеновић

---

Цвеће, дугогодишња страст брачног пара Ђорђевић

Богумила са Родоса на нишком балкону

* Иако је ваша акција завршена дођите само да видите колико нам је лепо
цвеће - позвали су нас у свој дом у Немањиној улици Радица и Јован Ђорђевић

* Радица цвеће из Беча преко границе пренела у теглама од зимнице

Акција "Бирамо најлепши балкон" је завршена још почетком јула, а позиви на
нашу адресу и даље стижу. Читаоци предлажу своје и комшијске балконе у жељи
да буду представљени на страницама наших новина. На један такав позив отишли
смо до Радице и Јована Ђорђевића из Немањине улице број 73.

- Били смо у Бечу код деце када сте покренули акцију и страшно нам је жао
што нисмо у њој учествовали. Али макар да погледате шта ми све овде имамо од
цвећа - рекао је Јован, док нас кроз балкон препун разних биљака спроводи до
собе коју зове "цвећара", у којој чувају цвеће зими.

Цвеће на балкону и тераси изнад гараже лепо, бујно и расцветано. Има га
разних врста и из разних земаља. Ту је богомоља, цвеће са лепим црвенкастим
листовима које Радица зове индијско перо, разне врсте ружа, врбена унукат,
солунац. На балкону и тераси лепо су се уклопиле и разне врсте лозица, као и
три адама са великим зеленим листовима.

- Више од 25 година ми гајимо цвеће и уређујемо терасу. Неколико пута смо
мењали изглед терасе и врсте цвећа које гајимо. У почетку смо из Беча, где
смо супруг и ја радили донели прелепу лозицу, зимзелену која је овде букнула
и био је рај. Али
је пре две године, када је овде била јака зима, смрзла. Иначе, у Бечу не
можете да видите да се на балкону суши веш. Само цвеће. Богумилу сам са
Родоса донела, па сам је овде размножила - рекла је Радица.

Преношење биљака преко границе иначе, није дозвољено, па се Радица сналазила
на различите начине. - У Беч сам сваке године носила тегле са зимницом, коју
моје ћерке воле. При повратку у празне тегле ставим цвеће, увијем тегле у
новину и наређам их на дно бурета, у којим сам носила туршију. Кад на
граници затраже да тегле одвијем, ја узмем оне при врху које оставим празне.
Тако прођем. Једном сам и целу собну биљку пренела у коферу са гардеробом -
објаснила нам је Радица.

Мало проблема због цвећа имали су Ђорђевићи са комшијама.

- Да ли је љубомора или нешто друго не знам. Углавном ја не волим да се
замерам, нити да моје цвеће неком смета. Када су рекли да им лозица прави
ђубре по дворишту, ја сам је посекла. Питала сам да ли неће да им сметају
орлове канџе и када су рекли да неће, засадила сам их у три боје: црвеној,
розе и жутој. Таман су се убусениле, комшија каже да хоће да фарба ограду.
Ја шта ћу, поново све посечем - каже Радица.

О.М.

---

Новине у образовању почињу 1. септембра

Лед реформе "пробијају" прваци

* Идуће године "укус" новина осетиће и ученици који сада полазе у шести
разред

* После деветогодишњег обавезног, ђаке ће дочекати и трогодишње средње
образовање, али ће пре тога положити малу матуру

Реформа обавезног образовања почиње 1. септембра, а новине у настави први ће
осетити прваци. Већ идуће године реформама ће бити обухваћен и седми разред
тако да ће овогодишњи ученици шестог разреда бити прва генерација која ће у
клупама остати девет година.

Три циклуса основног образовања

Дакле, прва новина реформисаног школства односи се на дужину обавезног
образовања. Основна школа трајаћ девет, а средње јдну, две или три године.
Деветогодишње обавезно образовање биће подељено у три циклуса. Први циклус
основног образовања обухватиће прва три разреда и остварује се кроз разредну
наставу. Са ђацима ће радити учитељи, а тежиште је стављено на развијање
базичних способности, знања и умења.

Четврти, пети и шести разред чине други циклус који се остварује кроз
предметну наставу. Ученици се на овај начин припремају за трећи циклус где
су уврштени седми, осми и девети разред. У овом узрасту ђаци ће моћи да
објасне апстрактније и комплексније проблеме који су везани за предмете које
изучавају, а девети разред биће осмишљен, практично, као припрема за полазак
у средњу школу.

Друга новина која очекује ученике основних школа је укидање пријемних испита
и увођење мале матуре. Полаже се после деветог разреда и практично је замена
за пријемни. Непознато је још само како ће матура изгледати, али је у
предлогу да се састоји од неколико за сада фигурира број од шест предмета.
Међу њима ће се, свакако, налазити математика, матерњи и страни језик, али
просветне власти помињу и физичко васпитање.

Трогодишње гимназије

Средње образовање ученици ће стицати у гимназијама и стручним школама.
Реформом образовања гимназије ће трајати три године, а средње стручне школе
једну, две или три године. Новина у стручним школама биће и хоризонтално и
вертикално мењање занимања. То значи да ће ученик који је уписао неку школу,
а потом закључио да је погрешио, моћи да настави школовање променом профила
или подручја рада. Моћи ће, такође, после сваке године да прекине школовање,
али и да се врати. Оног тренутка када одлучи да напусти школовање, ученик
добија одговарајући сертификат који му омогућава да се запосли, односно
потврђује да је оспособљен за рад.

Додатна новина која се односи на средње образовање тиче се завршног испита.
Уводе се две врсте матуре. Општа и стручна. По завршетку гимназије ученици
полажу општу матуру која омогућава прелазак на виши ниво образовања, односно
упис на неки од факултета. Исту матуру могу, али под посебним условима да
полажу и ђаци који су завршили трогодишњу стручну школу. Стручна матура се
полаже после завршеног другог или трећег разреда стручне школе.

Све новине које у основним школама практично почињу за десетак дана, а
ускоро ће и у средњим, пратиће и нови наставни планови и програми као и нови
уyбеници. За будуће прваке књиге су већ промењене и њихов садржај је
подређен захтевима реформисане школе.

В.П.

---

Судбина нишког Клиничког центра у изградњи (2)

Моноблок издељен клиникама

* Моноблок није могуће адаптирати за Ургентни центар, спратови већ подељени клиникама

* Онкологија се прва усељава, треба још решити грејање

* Супротстављени ставови нишког "докторско-градитељског конзилијума" и београдског експерта

* Ко ће надокандати штету нанету од "бесправних станара" Моноблока?

Моноблок (око десет хиљада квадратних метара) завршен је већ неколико
година, али се не користи. Судбину новог здања названог Клинички центар у
своје руке преузео је Управни одбор (постојећег) Клиничког центра. О томе за
"Народне" говори проф. др Мирослав Јеремић, директор Клиничког центра у
Нишу.

Другачији корисници

Ова година, изгледа, битно мења судбину изграђеног објекта. Како је до тога
дошло?

- Почетком пролећа дошло је до иницијативе декана Медицинског факултета у
Нишу проф. др Милана Вишњића да се почне са коришћењем објекта Моноблока.
Иницијативу је разматрао и одлуку донео Управни одбор Клиничког центра,
председник је проф. др Саша Живић. Као директор, одлуку спроводим - каже
проф. др Мирослав Јеремић.

Суштина одлуке?

- Моноблок неће бити коришћен као поликлиника и дијагностика, како је раније
било предвиђено. Додуше, дијагностички центар остаје у приземљу, али ту
своје место налази део Онколошке клинике. Радови су у току, са коришћењем
дела приземља за потребе онкологије почеће се већ крајем године. То је врло
значајно, с обзиром на чињеницу да сада пацијенти по терапију морају у Кнез
Село. За овај део онкологије ускоро ће бити решено и питање грејања, а две
су могућности: или прикључак на капацитете суседне Војне болнице, или
посебан контејнер (локална котларница) Градске топлане као привремено
локално решење, до изградње Топлане "Апеловац".

У току је припрема да се још неке клинике преселе у нову зграду Моноблока?

- Наредне године први спрат ће преузети клинике за онкологију, односно
хематологију, други спрат је пренамењен за Институт за дигестивне болести,
за Клинику за дигестивну хирургију и за Гастроентеролошку клинику. Трећи
спрат би требало да се користи у едукативне сврхе, односно за потребе
наставе Медицинског факултета, за наставно-научни рад.

Колико ће коштати адаптација Моноблока (раније поликлиничко-дијагностички
део) за новоименоване кориснике?

- Око 4,5 до пет милиона евра за грађевинске радове - процена је директора
Јеремића.

Ургентни центар "на грани"

Др Јеремић објашњава да је, на неки начин, дијагностички део у Моноблоку
вишак, "други Дом здравља" који ради у две, а клиничко здравство у три
смене. Зато се Моноблок и препушта посебним клиникама.

Прошле године, на захтев Клиничког центра, Дирекција за изградњу града Ниша
наручила је експертизу са само једним питањем: шта радити са изграђеним
Моноблоком?

Одговор је дао арх. Драгош Балзарено из Београда, несумњиви експерт у
области здравствене архитектуре и аутор медицинског програма за нишки
Клинички центар у изградњи. Био је јасан: намене у Моноблоку морају да
остану исте, а неопходан Ургентни центар треба градити како је и планирано,
као суседну ламелу.

- Нико не спори превелику потребу за Ургентним центром, то је била наша прва
идеја. Али није могуће адаптирати Моноблок у Ургентни центар, нити за његову
изградњу (према пројекту) обезбедити око 6,5 милиона евра (око 400 милиона
динара). Тог новца, сада, једноставно нема - истиче др Јеремић, директор
Клиничког центра. - Прихватили смо став арх. Балзарена да се Моноблок не
може адаптирати у Ургентни центар и да тај део мора да буде посебно
изграђен. Да се промени намена Моноблока није његова идеја.

Другим речима, руководство Клиничког центра се одлучило по искуству да је
"боље врабац у руци (клинике у Моноблоку), него голуб на грани (неизвесна
изградња Ургентног центра)".

Да ли је новац за Ургентни центар могао да се добије преко европских
институција и, посебно, Грчке која ће у Србији уложити 90 милиона евра
(програм за Коридор 10, у функцији Олимпијских игара наредне године)?

- За део Онколошке клинике (која се усељава у Моноблок) добијамо два милиона
евра за опрему, то је извесно. Што се тиче грчких улагања, ту је тешко
очекивати новац за, на пример, изградњу Ургентног центра. Јер, новац је, пре
свега, намењен изградњи аутопута, а само један километар пута кошта 1,2
милиона евра, па је јасно да ће мало новца остати за друге инвестиције.
Конзул Грчке у Нишу је обећао помоћ за изградњу Ургентног центра, Грци су
наша главна нада, али још нема ништа опипљиво - наводи проф. др Мирослав
Јеремић, директор Клиничког центра у Нишу.

Дакле, Моноблок неће бити поликлиничко-дијагностичка целина (за шта је
изграђен), нити је могуће адаптирати га у Ургентни центар, већ ће спратове
преузети поједине клинике (адаптација објекта ради промене намене). Одлуку
је донео нишки "докторско-градитељски конзилијум".

То је супротно експертском мишљењу арх. Драгоша Балзарена, који о нишком
Клиничком центру у изградњи говори за сутрашњи број "Народних новина".

С.Виденовић

---

Колико се стимулише рађање деце у Србији?

Нишки рецепт за заустављање беле куге

* Са 10 хиљада динара град Ниш стимулише рађање првог детета

* Родитељски додатак за друго дете 56 хиљада, за треће 102 а за четврто 136
хиљада динара

* Дечији додатак само за породице које месечно остварују приход мањи од три
хиљаде динара по члану

Србија се годинама суочава са падом наталитета. Статистички подаци неумољиво
показују да број умрлих увелико премашује број рођених. А шта заиста наша
држава чини да повећа број деце и заустави белу кугу?

Породиље у Нишу, поред устаљених принадлежности које им припадају од стране
Републике (родитељски додатак за друго, треће и четврто дете и дечји
додатак) добијају и једнократку новчану помоћ за прворођено дете у висини од
десет хиљада динара. Градско руководство Ниша је, да подсетимо, 2003.
прогласило годином детета.

Једнократна помоћ - редовно

До великих измена у овој области дошло је када је Влада Србије у јуну прошле
године донела Закон о финансијској подршци породицама са децом, којим је
прописан родитељски додатак само за друго, треће и четврто дете.
Једноставно, креатори закона су сматрали да рађање првог детета није
потребно финансијски стимулисати.

- Од јуна прошле године дошло је до вакуума у исплати за прворођено дете све
док град у јануару 2003. године није почео да исплаћује једнократну помоћ
овим породицама. Иначе, да би се остварило ово право, потребно је да
подносилац захтева има пребивалиште на територији нашег града и да остварује
право на здравствену заштиту преко Фонда за здравствено осигурање у Нишу -
каже Ђурица Спасић из Одсека за породична права.

Накнада за друго дете касни

Накнада за друго, треће и четврто дете месечно се усклађује са растом
трошкова живота, што је у просеку око 500-600 динара. Тако породиље за друго
дете тренутно примају 56.808, за треће 102.253 а за четврто 136.337 динара.
Ово право остварују све мајке без обзира на то да ли су у радном односу, а
на исплату се, како сазнајемо, чека најмање месец и по од дана подношења
захтева.

За остваривање овог права потребно је Секретаријату за јавне службе поднети
изводе из матичне књиге рођених за сву децу, уверење о држављанству за мајку
као и фотокопије личне карте и здравствене књижице. Осим тога, неопходно је
доставити и два уверења из Центра за социјални рад којима се доказује да
мајка непосредно брине о деци и да претходно рођена деца нису смештена у
хранитељску породицу или установу социјалне заштите или дата на усвојење.
Сва документација при том не сме бити старија од шест месеци.

Поред ове документације, мајка мора да отвори текући рачун или штедну
књижицу на своје име код Поштанске или Националне штедионице, Делта,
Новосадске или Комерцијалне банке и да фотокопију приложи уз захтев.

- Од јуна месеца прошле до средине августа ове године поднето је укупно
3.500 захтева. Имали смо и два специфична захтева мајки које су у четвртој
трудноћи родиле близанце. На основу одборења Министарства за социјална
питања, ове породице ће добити надокнаду и за четврто и за пето дете -
напомиње Спасић.

Незапослене мајке без материнског

Ступањем на снагу новог Закона о финансијској подршци породицама са децом,
незапосленим мајкама је укинуто право на матерински додатак. Оне сада добијају
само једнократну помоћ града за прво дете и надокнаду за друго, треће или
четврто од Републике.

Запослене породиље остварују право и на надокнаду зараде за време
породиљског одсуства са рада које почиње од порођаја и траје три месеца.
Након тога, првог следећег дана почиње да траје надокнада због одсуства са
рада ради неге детета. Она траје до истека 365 дана од дана отварања
боловања.

Породиља, према речима Спасића, остварује право на пун износ уколико је у
радном односу била непрекидно више од шест месеци, на 60 посто ако је радила
три до шест месеци пре порађаја и на 30 посто ако је била мање од три месеца
запослена. Влада Србије за ове исплате рефундира средства предузећу у висини
основне плате.

Иначе, запослене мајке чијој је деци због тешких здравствених проблема
потребна посебна нега, према одредбама Закона о финансијској подршци
породицама са децом, накнаду примају пет година, али је неопходно да доставе
одговарајућу медицинску документацију.

Касни и дечји додатак

У Одсеку за дечје додатке сазнајемо да је у последња два-три месеца дошло до
застоја у исплати тако да 7.900 корисника за 13.780 деце у Нишу тренутно
добија јунска следовања. Висина дечјег додатка се месечно усклађује са
трошковима живота тако да надокнада за јули за редовне кориснике износи
1.018, а за самохране родитеље, стараоце и хранитеље 1.323 динара.

Ово право иначе може да се оствари до навршене 19. године за децу која су на
редовном школовању и до 26. године за децу ометену у развоју. Основни услови
су да је родитељ држављанин СЦГ, да има пребивалиште на територији РС и да
је здравствено осигуран преко Републичког завода за здравствено осигурање.

Поред ових општих услова и подношења обимне документације, потребно је да
родитељи испуне цензус, односно да висина прихода у претходна три месеца пре
подношења захтева по члану домаћинства не прелази 3.116 динара за редовне
кориснике и 3.739 динара за стараоце, самохране и родитеље деце ометене у
развоју. Тако укупни приходи у мају, јуну и јулу ове године за трочлану
породицу не могу да прелази 28.044 динара а за четворочлану 37.392 динара.

Једна од врло важних измена у стицању права на дечји додатак је и то што се
сада обнова документације врши по утврђеном ритму, на сваких шест месеци,
тако да су гужве много мање па се најчешће постиже дневна ажурност, односно
решење се доноси дан након подношења захтева.

Брига о најмлађима требало би, сасвим сигурно, да заузме водеће место у
креирању политике сваке државе. А посебно би о својим потомцима требало да
брину оне земље чији су резултати пописа становништва тако поражавајући као
што су наши. Наравно, при том никако не би смела да се пренебрегне чињеница
да финансијски разлози код многих жена имају пресудну улогу када одлучују о
рађању.

Г.Ристић

---

"Народне новине" у Новом селу

Није лако ђацима у "насељу на крају града"

* Ново село, или Месну заједницу "9. мај" сада углавном настањују дошљаци са Косова - каже Стојан Костадиновић, староседелац

* У Новом селу постоји само четворогодишња основна школа, а после деца иду у Чокот или на Ледену стену

Ново село је пре неколико година ушло у састав града, па је и добило градски
назив: Месна канцеларија "9. мај". Међутим, ново име користи се само као
одредница на аутобусу који вози на старој релацији до Нишке Бање и назад.
Али за све становнике овог дела града, па и већину Нишлија задржало је стари
назив. Ново село се налази иза Казнено поправног дома "Делиград" на путу ка
Прокупљу.

Екипа "Народних новина" јуче је посетила Ново село и његове становнике.
Главни пут од подвожњака до центра села прилично је запуштен и неуређен. На
све стране паркирана кола, од којих једва да може да се прође, иако је
главна улица прилично широка. Уз сам пут су радње, предузећа, продавнице и
кафане, а власници су, тврде староседеоци, дошљаци са Косова.

- Од када нас је задесило ово са Косовом, Ново село се знатно проширило и
доста променило од тада - рекао нам је Стојан Костадиновић, како сам каже,
рођени "новоселац".

У центру Новог села налази се пијаца, на којој своје производе продају
произвођачи из околних села, јер становници Новог села живе од свега
осталог, али не и од земљорадње.

- Сналази се ко како и где стигне. Мало ко обрађује земљу, и то углавном за
своје потребе. Доста проблема имамо овде. Не само социјалних, већ и осталих.
Вода мало мало, па нестане. Струја такође. Уличног светла скоро да и нема.
Онај део до пруге нема канализацију већ 30 година. Сада су почели да је праве.
Једино што је овде добро, то су људи - казао је Радмило Роглић.

У Новом селу постоји и пошта, али не и осмогодишња основна школа.

- До четвртог разреда деца иду у сеоску школу, а после морају или у Чокот,
или на Ледену стену. И ми мало старији имамо проблем. Овде раде само два
кафића, па углавном увече идемо до града. Али аутобуси возе само до пола
дванаест. Онда се враћамо таксијем, а врло често идемо и пешице. Могли би да
пусте и ноћне линије, макар до два сата да иду - рекли су нам Перица и
Наташа.

О.М.

---